петак, 15. децембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Дискриминација мањина у Хрватској порасла 57 одсто - телевизијски водитељ поздравља "Хрватице, Хрвате и поштене Србе"
Хроника

Дојче веле: Дискриминација мањина у Хрватској порасла 57 одсто - телевизијски водитељ поздравља "Хрватице, Хрвате и поштене Србе"

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 19. април 2017.

Дискриминација националних мањина у Хрватској порасла је за само годину дана 57 одсто, пише "Дојче веле", а као пример из праксе наводи да телевизијски водитељ поздравља "Хрватице, Хрвате и поштене Србе" остављајући неизговорено да су такви (поштени), за разлику од Хрвата, малобројни.

Невладина организација за заштиту људских права "Амнести интернешенал" (АИ) у свом извештају о људским правима за 2016/2017. годину упозорава на дискриминацију националних мањина и забрињавајуће стање слободе медија у Хрватској, преноси "Дојче веле".

АИ оцењује да у време пред локалне изборе ескалира национализам и говор мржње и указује да судови врло радо процесуирају случајеве клевета и увреда, али и затварају очи пред насиљем над мањинама, преноси данас немачка медијска кућа.

Да су неки медији "инкубатори говора мржње" показало је истраживање грађанског удружења ГОНГ које је у 2015. и 2016. пратило низ портала, телевизија и листова, а резултати су очекивани па се показало да је портал Дневно највише распиривао мржњу према мигрантима и хомосексуалцима, док се ТВ емисија Бујица трудила да моделира став јавности у смеру нетрпељивости према Србима, наводи "ДW".

"Дојче веле" подсећа да је управо Српско народно вијеће у свом билтену упозорило на ерупцију говора мржње кроз медијске написе, поруке политицара и свештеника, али и на спортским теренима.

"Како то већ бива, с говором мржње расте и стварно насиље па су забележили и 19 физичких напада, највише до сада. Дискриминација је, кажу, за само годину дана порасла за чак 57 посто", истиче се у тексту.

Као пример како то изгледа у пракси, "ДW" наводи да телевизијски водитељ поздравља "Хрватице, Хрвате и поштене Србе" остављајући неизговорено да су такви (поштени), за разлику од Хрвата, малобројни, док "хушкачки портал" објављује информацију да су мигранти мање интелигентни и долазе из другачијих култура које силовања сматрају пожељним понашањем.

Социјална педагошкиња, књижевница, колумнистикиња и досељеница у Вуковар, Јулијана Адамовић, за "Дојче веле" каже да је јавност, што се Вуковара тиче, врло сензибилизована, па оно што у другим градовима пролази испод радара, у Вуковару је потенцирано.

"Такозвана прогресивна Хрватска бурно реагује на сваки говор мржње према мањинама, док је говор мржње упуцен према већинском народу постао готово ствар престижа и сматра се самокритиком", објашњава она.

С друге стране, додаје, такозвана десна Хрватска реагује само на говор мржње упућен већинском народу, и то најчешће истим таквим говором, према националној мањини из које, уверени су, долази аутор анонимног графита или особа која је уништила или оштетила државне симболе.

Адамовић тако тврди да су иза инцидената најчешће адолесценти и да понекад нису оне националности коју бисмо претпоставили, а у прилог томе иде и загребачки случај младића који је исписивао великосрпске графите, како би привукао пажњу или подстакао мржњу према Србима, а сам је дете бранитеља хрватске националности.

Што се деце тиче, сматра ова социјална педагошкиња, друштво је, барем у Вуковару, заказало, а право на школовање на свом језику и писму које користи српска мањина - мач је са две оштрице.

"Деца нам одрастају одвојено и нису добила прилику да упознају 'оне друге'. Лако стварају предрасуде, али немају прилику да их разбију. Одрасли, они који су имали прилику да иду у разред са колегама друге националности, лакше пређу преко лоших ствари и предрасуда које су због њих стицали, јер имају и неке друге успомене, пријатељства, љубави, изласке, забаве. Данашње генерације су за то закинуте", објашњава она.

Адолесценти су, каже, сами по себи још несклони компромисима па тиме и наступају из позиција искључивости при чему су директни, бунтовнији и годи им пажња коју изазивају, па и оваквим ексцесима.

Изгредници, каже она, управо очекују бурну реакцију јавности, постају популарни у вршњачким круговима и то је најчешћа позадина графита мржње у Вуковару - без обзира на националност њихове мете и аутора.

Паралелно се на друштвеним мрежама одвија један сасвим засебан живот - виртуелни рат у којем се увреде на рачун група па и целог народа доживљавају само као реторички маневар и мало ко је свестан да се прелива у стварни живот, примећује ДW.

При том, попут десничара, објашњава Адамовић, и левичари узимају "улогу тужиоца, суца и крвника".

"Ту је и тотална неселективност кад су у питању злочини и трауме из последњег рата. Усмереност на злочине над Хрватима се сматра непотребним подизањем националних тензија. Добрим делом и јесте, јер се ради о селективном приступу. Исте такве злочине почињене према припадницима српске националне мањине потенцирају до неслућених размера, опет не водећи рачуна о властитој склоности селективности", каже она.

Након што је на Факултету политичких наука представљено истраживање ставова грађана спроведено у оквиру пројекта "Говор мржње у Хрватској", утврђено је да би усташки поздрав "За дом спремни" забранило свега 45 одсто градана, док би истицање комунистичких симбола кажњавало 70 одсто њих, наводи ДW.

"Најмање би забрањивали они који себе идентификују са национализмом, а они који би највише забрањавали су либерали", каже Небојша Блануша, професор политицке и социјалне психологије.

Међутим, више од ставова грађана, научнике забрињава тако често помињана недоследна судска пракса у којој неки судови ослобађају, а други кажњавају оне који промовишу фашистичке режиме и говор мржње, закључује немачка медијска кућа.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће опозиција на београдске изборе изаћи у
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер