Dojče vele: Dilema bojkota ili “kako podeliti opoziciju u Srbiji”

Srpska opozicija nije načisto sa bojkotom izbora na proleće, ali su se dva tabora – oni koji bi pre bojkotovali i oni koji možda ne bi – već dohvatila za guše. Kakva je računica iza toga i zašto Vučić može samo da uživa?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije tip koji bi se prosto zavalio u fotelju i čekao da se nešto desi. Da jeste, sve ukazuje na to da bi ovog leta mogao samo da čeka da se opozicija međusobno zakrvi oko pitanja da li bojkotovati izbore na proleće.

Većina analitičara kritičnih prema vlasti smatra da je upravo to razlog što je Vučić odustao od svog tempa izbora na svake dve godine. Dok su srpskim ulicama šetale desetine hiljada nezadovoljnih građana, a opozicija delovala jedinstveno, od takvih bi izbora Vučić dobio samo bojkot, a skupština bez opozicije narušila bi fasadu demokratije, kaže se u analizama.

„Pogubno licitiranje“

Sada opozicioni front deluje podeljen. Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Trifunović rekao je za portal Talas da je lično „bliži ideji o spavanju na biračkim mestima kako bi se zaštitili glasovi“ nego „dizanju ruku od svega u startu jer utakmica nije fer“.

„Bojkot nije politika“, poručuje sa naslovne strane Novog magazina Nataša Vučković, funkcionerka Demokratske stranke.

„Već sad treba reći: od izbora nema ništa, mi ulazimo u bojkot“, rekao je nasuprot tome Dragan Đilas za N1. „Stranke koje će učestvovati na ovim izborima se ne mogu zvati opozicijom“, dodao je on, pod „ovim izborima“ misleći na medijske uslove i agresiju koju, kako je rekao, emituje vlast.

Na to su došle reči dvoje studenata, zvaničnih organizatora protesta u Beogradu, koji su u ovoj stvari Đilasovog mišljenja. Ko god, kažu, ne želi bojkot, time krši takozvani „Sporazum sa narodom“ i „blati poverenje“ koje im je narod poverio.

Takvi tonovi zatim na Tviteru dobijaju svoje odjeke i takozvana je „opoziciona javnost“ brzo podeljena na pravoverne zagovornike bojkota i one druge koji se pitaju šta bi se time dobilo. Računica da li je bolje biti beskompromisni bojkotaš ili borac za glasove ponovo podseća na međusobnu borbu opozicionara za mali deo kolača, za pol-poziciju u nekoj idućoj trci.

„Apsolutno je pogubno licitiranje o bojkotu izbora već sada i to tako javno i među glavnim protagonistima“, kaže poslanik Đorđe Vukadinović, glavni urednik Nove srpske političke misli. „Šta god da je pametna odluka – a dilema nije laka – ovakva rasprava je štetna i neće se dobro odraziti na rejting i kredibilitet opozicije.“

On ukazuje na „ultimativnost“ sa kojom je tema postavljena – u vazduhu je prećutna, a ponekad i eksplicitna optužba da ko god već sada nije za bojkot nekako „radi za Vučića“.

Demokrate se plaše bankrota?

Dramaturgija je već viđena pre i posle prošlogodišnjih izbora u Beogradu kada su kao Vučićevi „korisni idioti“ ili čak „džokeri“ često pominjani svi koji su odbijali učešće na zajedničkoj opozicionoj listi.

Glasači u Beogradu dali su logici ukrupnjavanja za pravo tako što su najvećoj grupaciji oko Dragana Đilasa dali petinu glasova, dok je lista Demokratske stranke ostala na nivou statističke greške. Međutim, oko pitanja bojkota opštih izbora je i Savez za Srbiju (SzS) – kao produkt logike ukrupnjavanja – žestoko podeljen.

Više sagovornika DW iz vrha srpske opozicije, pod uslovom da im ne pominjemo imena, na sličan način opisuje stanje: Dragan Đilas i Vuk Jeremić su sasvim za bojkot, Dveri i Demokratska stranka nisu načisto – tamo lideri više moraju da polažu račune svom članstvu – dok u Pokretu slobodnih građana ne kriju da se spremaju kao da će izbora biti. Međutim i tamo će još pričekati sa konačnom odlukom.

Deo računice u Demokratskoj stranci, smatraju neki, predstavlja i dešperatno finansijsko stanje – bez budžetskih para, stranka ide ka bankrotu. U tom je smislu, kaže jedan naš sagovornik, Đilasu daleko lakše. „On ima pare, a praktično nema stranku. DS ima stranku, ali nema pare. Zato bi Đilas najmanje izgubio bojkotom.“

Zato se mnogima u DS ne mili ideja bojkota. Međutim jedan viđeni demokrata kategorično kaže da ni kritičari rukovodstva unutar stranke nisu baš za bezuslovno učešće na izborima. „Ako Vučić raspiše izbore pod istim uslovima – bojkot. To je zajednički stav“, navodi on.

U tome se nalazi kvaka koju neće prevideti ni Aleksandar Vučić. Naime, ako bi do kraja oktobra ispunio sve uslove koje traži opozicija, izbore bi mogao i da izgubi ili da makar bude dramatično oslabljen. Ako ne ispuni ništa, dobio bi široki bojkot kakav mu ne odgovara. Ali šta ako bi ispunio samo ponešto?

To bi bio uvod u cepanje opozicije, a možda i samog Saveza za Srbiju, nastavlja Đorđe Vukadinović. On podseća da je vlast preko predsednice Skupštine obećala da više neće podnositi besmislene amandmane i tako tobože omogućiti raspravu u parlamentu.

„Ravnopravan medijski tretman bi bio bolniji za režim, ali i tu očekujem simboličke ili kozmetičke pomake. To je onda idealno za priču o cepanju opozicije“, zaključuje Vukadinović za DW. Nastao bi, kako kaže, „efekat belih listića“ – posebno jer je moguće da opoziciono biračko telo bude podeljeno na dva jednaka dela za i protiv bojkota.

Vučiću složni bojkot ne bi prijao

Jaki su argumenti i za i protiv bojkota, ali su svi već odavno ispričani. Vučić se neće uplašiti od vašeg bojkota niti će ga međunarodna zajednica pritisnuti, kažu protivnici bojkota. Vaše sedenje u ovakvoj Skupštini ništa nikome ne znači, a dajete legitimitet Vučiću, odgovaraju zagovornici.

Od aprila radi „stručni tim“ protesta „1 od 5 miliona“, ali vlast nije pokazala nameru da sa njima razgovara o izbornim uslovima. Naprotiv, pojačana je tabloidna kampanja protiv „lopova“ i „nasilnika“ iz opozicije koja je svoj vrhunac doživela u „autorskom tekstu“ predsednika za Politiku prošle sedmice.

Zahtevi „stručnog tima“ protesta idu od toga da predsednik Vučić ni na koji način ne učestvuje u kampanji, preko ostavki ministra kulture i njegovog državnog sekretara za informisanje, smene članova Regulatornog tela za elektronske medije, promena u informativnom programu javnih servisa, pa sve do ažuriranih biračkih spiskova i transparentnog rada Republičke izborne komisije.

Koliko je ispunjenje tih zahteva realno? Kako sada stvari stoje, opozicioni SZS će dati rok do jeseni – do šest meseci pred izbore. Bojkotaši među njima, poput Đilasa, uvereni su da od ispunjenja zahteva neće biti ništa.

„Vučić bi mogao da na to pristane, ako bi bio jako pritisnut“, kaže pak za DW Jasmina Lukač, urednica političke rubrike lista Danas. „Vučić za sada ide na to da će sama opozicija da razbije sopstvenu ideju bojkota. Ako bi bili jedinstveniji, on bi morao da pristane na uslove, jer je bojkot za njega vrlo opasan. Gubi ono što je osnova njegove politike, da je SNS navodno izraz najšire podrške građana.“

Lukač je u utorak objavila oštar komentar u kojem piše da protivnici bojkota, koji se boje da ih neučestvovanje na izborima ostavlja bez finansijske i druge baze, treba da pređu u SNS. „Životarenje u političkom sistemu je pristanak na nestanak demokratije. Onda je politika sama sebi cilj i prihvata se način vladavine Vučića“, pojašnjava Lukač za DW.

Pristalice bojkota pak ubeđene su, kako nam je rekao jedan opozicioni političar, da će takav vid borbe dovesti do rezultata. „Bojkot ne znači odlazak u vanparlamentarnu opoziciju nego u proteste koji bi brzo doveli do slobodnih izbora“, kaže on.

U tom se slučaju već najavljuje „veliki miting“ u Beogradu na dan glasanja. Međutim, kada je prošli put najavljivan „veliki miting“ – bilo je to za 13. april – posle toga se nije desilo ništa. Još jedno takvo „ništa“ značilo bi još najmanje četiri godine vlasti Srpske napredne stranke.

(Dojče vele)