Дојче веле: Делта холдинг у финансијским невољама?

Најава продаје трговинског ланца Делта Макси, у власништву Мирослава Мишковића, изазвала је доста пажње у српским економским круговима. Као најозбиљнији кандидат за куповину наводи се белгијска компанија Делез.

Шира јавност је на неки начин изненађена најавама о продаји Делта максија, јер се он на српском тржишту доживљава као веома успешна и стабилна компанија. Одлука о продаји на неки начин значи да читава компанија Делта холдинг има одређених финансијских проблема, оцењује за Дојче веле Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања.

 То се превасходно односи на измиривање кредитних обавеза, каже Ђоговић. „То значи да је то предузеће значајно погођено ефектима глобалне економске кризе, као и осетним падом животног стандарда у Србији. Такође је погођено, да тако кажем, и ’умртвљавањем’ промета некретнина, тако да је преинвестирање и позамашно узимање кредита свакако оставило трага и на финансијску ситуацију у том предузећу.“

Из тога се свакако не може извлачити закључак да трговински ланац Делта Макси стоји лоше, већ да је криза захватила неке друге делове компаније, пре свега сектор некретнина, напомиње Ђоговић. Новац који се слива у Делта макси вероватно је усмераван на измиривање обавеза у другим деловима компаније, и то је и главни разлог зашто Делта Макси има велика кашњења у плаћању робе добављачима, каже Ђоговић.

Уколико нови партнер буде из Европске уније, а по свим најавама хоће, то би требало да се промени, истиче Ђоговић. „Надајмо се да ће он да уведе и европска правила игре. Што ће рећи, да ће се благовремено измиривати обавезе према добављачима, а не овако растегнуто као што је то сада случај. То би значи требало да иде у корист добављачима“.

Почетак дијалога Приштине и Београда доведен је у питање због кризе на Косову. Ако и почне то ће бити само протоколарно, а прави разговори могући су тек након конституисања нове власти, сматрају приштински аналитичари.

„Објективно речено питање дијалога у суштини и не зависи од самих косовских политичара. Мислим да више или мање зависи од оних који су натерали косовске политичаре са једне и српске са друге стране да се крене са дијалогом“, каже аналитичар Бехљуљ Бећај. „Конкретно, реч је о међународној и Европској заједници. У том контексту мислим да је лопта на страни међународне заједнице. Они ће бити генератори промена и почетка нових садржаја који ће се одвијати током дијалога”, сматра Бећај.

Политиколог Дритон Лаићи не очекује брзи почетак и брзе ефекте дијалога. Предстоје избори на Косову, а можда, каже, и у Србији. „Зато ЕУ настоји да не нашкоди проевропској елити. С једне стране она покушава да не нашкоди влади Косова, а са друге не жели да некаквим својим акцијама отвори пут националистичким или ултранационлистичким струјама у Србији да дођу на власт. За дијалог су се договорили сви – и позиција и опозиција, и у Приштини и у Београду“, каже Лићи додавши да ипак „има дилема о садржају и трајању тих разговора”.

Ни политиколог Фатмир Пиреци не мисли да ће последњи догађаји на Косову утицали на будућност дијалога. Представници свих албанских партија су, по њему, јединствени да са Србијом нема разговора о статусу. Разговоре ће надгледати представници ЕУ и САД, што је, по Пирецију, повољно за косовску страну.

 „Евроатланска заинтересованост да разговори почну што пре, јасно упућују на ванредне изборе. Када се изабере ново руководство разговори ће почети. Питање стабилизације Балкана је процес који би требало да се догоди што пре. У том процесу стабилизације на Балкану, треба да се пацификује и Србија“, каже Пирецу.

(Дојче веле)