субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Да ли Немачка скреће удесно?
Хроника

Дојче веле: Да ли Немачка скреће удесно?

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. октобар 2010.

Према резултатима истраживања социјалдемократске фондације „Фридрих Еберт“, десет одсто Немаца тврди да је нацизам имао и добре стране, 17 одсто сматра да је утицај Јевреја данас превелик, а 36 одсто верује да је Савезна Република Немачка преплављена великим бројем странаца, што је, сматрају, за њу опасно.

Виола Ној је прошле године по налогу хришћанско-демократске фондације „Конрад Аденауер“ радила истраживање о десном и левом екстремизму у Немачкој. Према њеној оцени, резултати студије фондације „Фридрих Еберт“ нису у складу са резултатима других истраживања.

„Све у свему, ти резултати нису у складу чак ни са бројевима које износи сама фондација ’Фридрих Еберт’. Ми, у ствари, констатујемо континуитет у дужем временском периоду. Нема јасног тренда у правцу пораста или опадања екстремизма“, истиче Виола Ној.

Драматични пораст непријатељства према странцима аутори истраживања за фондацију „Фридрих Еберт“ нису доказали бројевима, а они су (бројеви) били чак нешто виши у претходним анкетама 2002, 2004. и 2006, него сада, 2010. Само су 2008 били незнатно мањи.

И још један пример – о непријатељству према исламу. Аутор студије социјалдемократске фондације Оливер Декер раније је изјавио: „Резултати истраживања показују велики пораст броја људи са антиисламским ставом – са 34 одсто на готово половину становника који одобравају антиисламске изјаве“.

Према оцени Виоле Ној, међутим, ти бројеви се могу објаснити методом истраживања. „Питања нису била прецизна. Реч је о покушају да се свако ко је показао било какво одобравање, сматра као неко ко је позитивно одговорио. Иначе, социолози све дифузне одговоре као што су „не знам, не могу да се одлучим, некад да, некад не“ уопште и не узимају у обзир“, објашњава Вила Ној.

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер