Дојче веле: Да ли је дошао крај поретку каквом познајемо?

 Већ се говорило о пост-демократији, а сада је ту и пост-истина, пост-поредак, па чак и о пост-запад. У радном документу Минхенске конференције стоји отворено питање: да ли је дошао крај поретку каквог познајемо?

 Већ и сам преглед изазова који стоје пред нама побројаних у радном документу Минхенске конференције о безбедности сведочи о тешким временима: криза либералних демократија, терор џихадистичких група, територијалне претензије на простору Пацифика… А ту је и празнина која би могла да настане ако САД престану да буду фактор међународне безбедности, пише Дојче веле.

Минхенски извештај о безбедности 2017. (Муницх Сецуритy Репорт 2017), објављен уочи истоимене конференције која се одржава предстојећег викенда (17. до 19. фебруара), а који су припремили разни институти, сведочи и да је ова, најважнија међународна конференција о безбедности – забринута за нашу будућност.

Никад тако опасно...

Потпуно је јасан и шеф Минхенске конференције Волфганг Ишингер. Он већ у уводу тог документа пише да је међународна безбедност „у овом тренутку фрагилнија него што је била икада од краја Другог светског рата“. Није искључено да се свет налази и пред „пост-западним“ периодом, што значи да постоји могућност да Запад и његов либерални поредак престану да постоје.

Разлога за бригу има много: све слабија спона која веже чланице Европске уније, нови токови информација, а ту је и избор Доналда Трампа за председника САД. Светским аналитичарима није промакло ни то да Трамп у свом инаугурационом говору ни у једном тренутку није споменуо речи као што су „демократија“, „слобода“ или „људска права“. То не слути на добро за либералне вредности у читавом свету, сматрају аутори радног документа Минхенске конференције.

То мисли и Волфганг Ишингер. Он оцењује да противници отвореног друштва све више јачају и напредују. Истовремено, људи на Западу све више губе поверење у свој либерални друштвени модел и његове основне вредности. Једна од бројних студија која се цитира у минхенском документу, показује да данас у све више земаља – међу њима су на пример и САД, Немачка или Шпанија – све више људи верује да је ауторитативна владавина боље политичко решење од демократије.

Ништа није истина и све је могуће

Томе доприноси и све већа поплава лажних вести. Такве неистине које продиру у јавност огроман су изазов за јавну расправу – зато што је пре свега проблем то како постићи сагласност око тога шта је уопште истина. Проблем су и „аутоматизована мишљења“ у расправама на друштвеним мрежама која у ствари састављају рачунари по налогу неке интересне групе или тајне службе. А ту је и откривање тајних података – што је такође политички мотивисано јер се објављују само они подаци који одговарају тајној служби која је то наложила. Све то видело се и у сукобу Русије и Украјине, баш као и у предизборној кампањи у САД.

„Највећа опасност лежи у томе да грађани још више изгубе поверење у медије и политичаре“, пише у радном документу Минхенске конференције. Из тога настаје зачарани круг, јер владе које се сматрају демократским, не могу да успоставе некакву државну службу која ће контролисати шта је истина, а шт није. То значи да не могу да забране лажне или нетачне вести, без да напусте сопствено начело либералности.

Не назире се крај у Сирији

Претње отвореном друштву не настају само унутар друштва, из информација и незадовољства због развоја сопствене заједнице. Оне се преливају и из страних сукоба – као што је грађански рат у Сирији. Уједињене нације процењују да је у том сукобу од 2011. до сада већ више од 300.000 људи изгубило живот и да је преко пола становништва те земље – у избеглиштву.

Протест дела Сиријаца против властодршца Асада, већ одавно је прерастао у међународни сукоб, пише у радном документу. Али док се све више сила и земаља из региона и ван њега уплиће у збивања у Сирији, Запад углавном – не ради ништа. Већ ту се може наслутити да Запад као институција – више не постоји.

Када је конкретно реч о тероризму, највећа опасност и даље је самопрокламована „Исламска држава“. Њене присталице су и у деловима западног света, а неки терористички напади у Европи носе њихов потпис. Али земље Европе на различите начине реагују на тај изазов: Француска је прогласила ванредно стање, Немачка спроводи истрагу и рације код особа и институција које би могле да буду повезане са ИС, а неке земље у којима постоји вероватноћа да у њима има следбеника ИС – чине још мање.

Проблеми неће бити брзо решени

Европа дугорочно мора да се сагласи о јединственом поступку, наводи се у документу: „Само ако Европска унија учврсти своју сарадњу у борби против тероризма и оснажи сопствене снаге које би могле да реагују, европске земље ће бити у стању да се супротставе џихадистичком изазову који ће вероватно потрајати дуже време.“

Аутори ту своју песимистичку процену базирају на чињеници да је терористима све лакше да пронађу потенцијалне регруте унутар Европе. Све је више оних који пропагирају „свети рат“, а истовремено су све боље и везе тероризма са класичним криминалом.

Овогодишњи Минхенски извештај о безбедности на деведесетак страница сумира кратак преглед горућих проблема светске политике. Аутори говоре о изазовима који би лако могли да значе крај светском поретку какав се успоставио након краја Другог светског рата. Они притом не указују само на климање старих савеза и сукобе у којима су умешани међународни фактори, већ и на развој унутар држава – и то пре свега оних демократских.

Радни документ Минхенске конференције није написан како би понудио одговоре. Његов смисао је у томе да буде основа за расправе на конференцији како би се евентуално пронашли заједнички одговори. Притом је важно разговарати, чак и ако се заједнички језик не нађе, подсећа Ишингер: „Надам се да ћемо сви да разговарамо потпуно отворено и да ћемо искрено да искажемо и своје разлике у мишљењима о заједничким интересима и вредностима.“

(Дојче веле)