Дојче веле: Да ли је Бразил на путу ка војној диктатури?

 Од 1. јануара на чело Бразила долази Жаир Месиас Болсонаро, бивши припадник војске. У Конгресу расте подршка "војној фракцији" а у народу се шири страх од "војне диктатуре".

Будући председник Бразила Жаир Месиас Болсонаро је бивши припадник десантно-падобранских јединица. Његов заменик Хамилтон Мурао је пензионисани генерал. Половина кабинета будуће бразилске владе могла би да се састоји од бивших припадника војске. Стога је посматрачи називају "војна влада".

Будући министар одбране - такође бивши генерал - то негира. "То нема никакве везе са војном владом. Нико овде не помишља на војну интервенцију нити на ауторитаризам", каже Аугусто Хелено за лист "О Глобо": "Ангажују се способни људи чији је квалитет земља дуго превиђала. Мало је људи који познају Бразил тако добро као ми. Разум налаже да искористимо знање стечено у војсци."

Одбрана диктатуре

Средином 80-их Бразил се, након 21 године диктатуре, вратио демократији. Од тада су сви кабинети истицали вредност цивилног карактера владе. Војска је била подређена Министарству одбране, на чијем је челу било цивилно лице. Изборном победом Болсонара војска је на свим друштвеним пољима избила на прво место. Његова порука гласи: сузбити троструку кризу, која се огледа у економском паду, ескалацији насиља и растућој корупцији, коју је изазвала  партијска демократија својим играма око поделе функција и власти .

Од уласка у политику деведесетих година Болсонаро брани диктатуру и оне који су спроводили тортуру - за њега су они хероји хладног рата. Суочавања са прошлошћу и војном диктатуром није било и зато је она поново друштвено-прихватљива, резимира политиколог Оливер Стуенкел из Фондације Гетулио Варгас у Сао Паолу. "На војску се сада гледа као на гаранта реда".

Према испитивању јавног мњења које је спровео институт Датафолха у јуну ове године, 78 одсто Бразилаца има поверење у војску. Врховни суд, међутим, ужива поверење 57 одсто становника а Конгрес и политичке партије уживају поверење свега 31 проценат грађана земље.

"Део друштва је стално желео повратак у прошлост која је представљена као славна и тај осећај се мешао са одбацивањем Радничке партије ПТ и антикорупционог покрета. Све то довело је до експлозивне мешавине која је резултирала избором Болсонара" каже полицијски официр Робсон Родригес да Силва. За овакво стање у земљи Болсонаро је окривио лево оријентисану Радничку партију и њеног оснивача Лула да Силву, који је од 2003. до 2010. био председник Бразила.

Војска и морал

Ово је и криза морала, каже Болсонаро: нема поштовања према институцијама, нема љубави према домовини и традиционалним породичним вредностима. И управо зато се војска осећа позвана да нешто уради: број државних школа, које воде војници и полицајци, нагло расте.

Још увек те школе представљају један посто образовних установа. Али, како каже Болсонаро, оне требају да буду узор за друштво. У свим школама треба да се уведу предмети: етика и грађанско образовање а историјске уџбенике би требало прерадити, како би се  у вези са преузимањем власти 1964 унео став који заступа војска. Председник Врховног суда Диас Тофоли је пре неколико седмица изјавио да уместо пуча више воли да користи формулацију "Покрет из 1964". Ученици у Бразилу би ускоро могли да следе овај пример.

Многи војници виде себе као спаситеље домовине, каже полицијски официр Родригес: "Они имају месијанску визију и сматрају се заштитницима и спаситељима друштва. Други су хтели да уместо странака заступају економске интересе, пре свега индустрије оружја. Они сматрају да је сада дошао моменат да запоседну државни апарат."

Ове групације имају јачу подршку и у Конгресу. Блок посланика под називом Банцада да бала, који има радикалне погледе по питању унутрашње безбедности, је по проценама Политичког института синдиката ДИАП од 35  након избора порастао на 61-ог члана. У Сенату је Банцада доживела свој политички деби јер је представљена са 15 сенатора, међу којима је и Болсонаров син Флавио.

Чланови овог блока желе да легализују наоружавање грађана. За ликвидацију банди од стране војске и полиције желе да уведу регулативу о некажњавању. "Овај строги политички курс је популаран али би могао имати катастрофалне последице", упозорава Робсон Родригез. Као командант јединица за ред и мир (УПП) које оперишу у фавелама Рио де Жанеира, он је научио да више насиља није решење проблема. "Ово је глупа милитаризација, која није праћена обуком полиције нити улагањем у сиромашне слојеве друштва. "

Привилегије за војску и полицију

Наредна криза прети реформи пензионог система. С обзиром на рекордни дефицит у Пензионом осигурању, министар привреде Пауло Гуедес би хтео да смањи издатке за службенике у војсци. Дефизит по глави војних пензионера је 16 пута већи него код нормално осигураних службеника. Болсонаро је у понедељак одступио од ове намере и изјавио да ће полицајци и војска бити изузети.

Узнемиреност расте и у становништву. Након што је институт за истраживање јавног мњења Датафолха овога лета објавио како је забележено рекордно поверење у војску (78 процената), најновији подаци из октобра показују да половина становништва страхује од војне диктатуре. 31 одсто њих верује да је ризик од преузимања власти од стране војске тренутно посебно висок.

(Дојче веле)