субота, 17. новембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче веле: Чему се Европа нада на америчким изборима?
Хроника

Дојче веле: Чему се Европа нада на америчким изборима?

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 04. новембар 2018.

Никада до сада међуизбори у САД нису изазивали толику пажњу у Европи. Многи са друге стране Атлантика се надају да би могло доћи до ограничења моћи америчког председника Трампа. Но да ли би то Европи ишта донело?

Тренутно Републиканска странка има већину о оба дома Конгреса – у Сенату и Представничком дому. То председнику Доналду Трампу омогућава владање без претераног натезања с Демократама. Но досадашња америчка политичка традиција показује да би се то могло променити. На такозваним међуизборина (мидтермс), дакле изборима у средини председничког мандата, у уторак се бира нови састав Представничког дома и трећина свих сенатора. У правилу с тих избора опозиција излази ојачана.

Томе се нада и Елмар Брок, спољнополитички стручњак њемачке Хршићанско-демократске уније (ЦДУ) и близак сарадник канцеларке Ангеле Меркел. Овај дугогодишњи председник Одбора за спољну политику Европског парламента сматра да би за амерички политички принцип парламентарне контроле било добро када би Демократе освојили барем један дом парламента, по свој прилици Представнички дом.

Победа Демократа ништа не доноси Европи?

Но за Европу би то могло имати негативне последице. Уколико Трамп изгуби садашњи ослонац у парламенту, он би теже гурао унутрашње реформе па би се још више могао окренути спољној политици. „То би нас могло учинити још нервознијим“, каже Брок.

Европљани су и сада већ прилично нервозни, пре свега због Трумпове протекционистичке политике у међународним трговинским односима. Након увођења казнених царина на челик и алуминијум из ЕУ, Трамп најављује и повећање царина на аутомобиле – а то би понајвише погодило Немачку као изразиту аутомобилску извозну земљу.

Тренутно у том трговинском рату влада затишје: председник Европске комисије Жан-Клон Јункер испословао је привремени прекид ватре, како сам каже: нема нових царина док трају трговински преговори.

Но јачање демократа у САД не мора да значи и попуштање напетости. Јозеф Брамл из берлинског труста мозгова „Немачко друштво за спољну политику“ не очекује велике промене у трговинској политици САД. „Демократе су се већ одавно радикализовале када је реч о слободној трговини. Они се већ дуго залажу за протекционистичке мере. Оно што је с Трампом ново је то да је он ојачао и протекционистичке снаге међу Републиканцима.“

 

Трампов наступ на аеродрому у Београду, Монтана

Брамл иде још даље. Он сматра да би демократска већина у Конгресу могла чак бити шанса за Трампа. Он би наиме уз помоћ Демократа могао кроз Конгрес да прогура милијардске инфраструктурне програме, што би му онда отворило врата ка другом мандату за две године.

Сувереност – без обзира на Белу кућу

У односу на ЕУ је Трампово стајалиште јасно: када се ради о трговини, за њега је Европа „непријатељ“. „На дуге стазе би планирана пореска реформа у САД, јачање политичког утицаја на финансије као и лабављење строгих правила на финансијском тржишту могли имати негативне последице за Европу“, сматра Лаура фон Даниелс из берлинске Фондације за науку и политику, труста мозгова који саветује и немачку владу.

С друге стране би, како се надају неки аналитичари, демократска већина у Конгресу могла покренути поступак за разрешење председника, такозвани импеацхмент. Тренутно специјални истражитељ Роберт Милер покушава да нађе одговор на питање да ли је Трампов предизборни тим имао помоћ Русије и јесу ли за то обећаване неке политичке противуслуге.

Но има и гласова који упозоравају на опасност. „У временима док траје импеацхмент посебно је велика опасност да председник покуша да изведе неку спољнополитичку акцију“, напомиње немачки демохришћанин Елмар Брок. То би могло значити покретање неке војне интервенције, рецимо према Ирану или Северној Кореји.

Другим речима, без обзира какве резултате донесу ови амерички међуизбори, за Европу то неће значити велико побољшање. Посебно када се ради о трговинској политици. А и према савезницима унутар НАТО је Вашингтон постао прилично непредвидив. Зато су и након ових избора, без обзира на исход, сви сценарији могући.

„САД то неће обавити за нас. Ми морамо као Европљани мислити својом главом, морамо бити више суверени“, сматра Јозеф Брамл. Он тако подсећа на тезу која се чула још пре две године, када је Трамп шокантно изабран за председника. Наиме, да је време за еманципацију Европе од западне силе предводнице. И то једном заувек, без обзира на исход ових или оних избора у Америци.

(Дојче веле)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер