Дојче веле: Бриге НАТО и ЕУ око Молдавије

НАТО и Европска унија све чешће изражавају забринутост због могућности да Молдавија у потпуности потпадне под утицај Русије и подстичу „проевропски“ курс мале источноевропске земље.

Најновије упозорење НАТО да би „руска агресија“ могла да се прошири и на Републику Молдавију изазвало је различите реакције у тој бившој совјетској републици. Прошле недеље, главнокомандујући НАТО, генерал Филип Бридлав, у америчком Конгресу је рекао да руске јединице стациониране у Придњестровљу треба да „спрече приближавање Молдавије Западу“. Он тврди да постоји и широка информациона кампања руских медија у Молдавији.

И Немачка канцеларка Ангела Меркел је са забринутошћу реаговала на развој ситуације у поменутом региону. Поле разговора са румунским председником Клаусом Јоханисом у Берлину, она је рекла да се „нада да се украјински сценарио неће поновити у Републици Молдавији“. Додала је и да не треба заборавити замрзнути конфликт у у Придњестровљу као ни чињеницу да су „пропали сви међународни покушаји да се та криза реши“.

У Придњестровљу је стационирано још око 2000 руских војника, иако се Русија још 1999. обавезала на повлачење својих јединица и оружја одатле. Сепаратистички регион се после крвавог рата почетком 90-их година отцепио од Молдавије и прогласио независним. Његово проруско руководство се нада да ће се прикључити Руској Федерацији.

Политички заокрет у Кишињеву?

Нова влада Молдавије досад није реаговала на сигнале упозорења. Премијер Чирил Габурићи, који је тек две недеље на функцији, покушава да убеди Европску унију да ће Молдавија остати на свом „проевропском“ курсу. „Проевропска“ алијанса три странке која је победила на парламентарним изборима, није успела да формира владу. Две од те три странке, Либералне демократе и Демократе, после дугог натезања су формирале мањинску владу која је упућена на подршку опозиционих комуниста. Сада заговорници приближавања Европској унији страхују да би Молдавија могла да се више приближи – Москви.

„Упозорења треба озбиљно схватити“

Молдавски политиколог Оазу Нантои види читав низ опасности за своју земљу. У разговору за ДW он је рекао да је једна од тих опасности „такозвана пета колона Русије“ у молдавском парламенту. То, како каже, није само Социјалистичка партија, која је на отвореном проруском курсу, већ су и посланици других странака против „проевропског“ усмеравања Кишињева.

Овај политиколог упозорава на опасност од утицаја Русије на предстојеће изборе у аутономној молдавској области Гагаузији. И тамо су проруски сепаратисти запретили прикључивањем Руској Федерацији. Нантои је потврдио да је Москва у „информационој офанзиви“ о којој је говорио генерал Бридлав и рекао да руски телевизијски канали доминирају на молдавском медијском тржишту.

Но, највећу опасност још увек представљају распрострањена корупција и слаба влада. Држава која није у стрању да обезбеди правни поредак, ред и политичку стабилност док се на њеној граници води рат, „неће бити у стању да се супротстави агресивној експанзионистичкој политици Руске Федерације“, рекао је Нантои за ДW.

„Ситуација се заоштрава“

Бивши молдавски амбасадор у Москви, Анатол Тарану, сматра да његова земља треба да рачуна са новим провокацијама Русије. „Када европски и амерички политичари указују на могуће претње, онда је то јасан знак да се ситуација заоштрава“, рекао је Тарану у разговору за ДW. Он сматра да то влада у Кишињеву мора да узме у обзир и повећа безбедносне страндарде да би спречили могућу војну акцију.

Релативна безбедност за Молдавију ће постојати само ако Кишињев буде продубио своје односе са ЕУ и НАТО, сматра Тарану. Али он није сигуран да нова молдавска влада следи тај циљ. Неутралност те земље, уграђена у њен устав, превазиђена је, додаје, „јер докле год су руске трупе стациониране на молдавском тлу без одговарајуће одлуке владе или парламента у Кишињеву, не може да се говори о неутралности.“

Нови молдавски министар одбране, Виорел Чиботару, не види никакав конкретан ризик у погледу ширења украјинског конфликта на Молдавију. И поред тога, он је забринут. У једном новинском интервјуу је рекао да су све одбрамбене структуре Републике Молдавије у перманентном стању приправности да би одмах реаговале на могуће ризике.

Према последњем извештају Међународног института за стратешке стурије, молдавска армија има 5.300 активних војника. У случају војног сукоба, могла би да мобилише још 700.000 грађана. Оружани системи Молдавије потичу углавном још из совјетских времена. 2014. је буџет за одбрану износио – прерачунато у евре – 20 милиона, што је 0,3 одсто бруто друштвеног производа. Толики је и буџет Молдавске академије наука.

(Дојче веле)