Дојче веле: Балкан – жртва „гасног рата“ Русије и Украјине?

Москва и Кијев се поново споре око снабдевања природним гасом, помиње се чак и ново завртање вентила. Западна Европа од тога не мора превише да страхује, али Србија је међу земљама које могу бити погођене.

Европска унија са стрепњом посматра нови спор око гаса између Русије и Украјине. Позивајући се на искуства из претходних конфликата 2006. и 2009 године, када је Русија заврнула вентил, Брисел је понудио помоћ у решавању проблема. И Берлин је забринут: „У интересу је Европске уније, исто као и Русије и Украјине, да ове две земље буди поуздани партнери по питању снабдевања гасом“, рекао је портпарол немачке владе Штефен Зајберт.

Крајем фебруара, арбитражни суд Трговачке коморе у Стокхолму донео је пресуду у спору између украјинског Нафтогаза и руског Газпрома. Суд је наложио Газпрому да плати компензацију оф 2,56 милијарди долара јер је из Русије стигло мање гаса него што је договорено. Украјинске власти су већ почеле са запленом Газпромове имовине у Украјини.

Газпром је најавио жалбу, а још раније су поменули да ће отпочети процес раскида свих уговора са Нафтогазом. Украјинци су на то одговорили да Газпром не може да прекине снабдевање и транзит гаса док уговор не истекне следеће године.

Немачка није угрожена

Русија је веома брзо реаговала на пресуду из Стокхолма и запретила да ће прекинути снабдевање, каже Клаудија Кемферт, економисткиња која прати енергетику у Немачком институту за економска истраживања. „Ту сигурно има политичких мотива“, каже она за ДW. „Гас се поново користи као политичко оружје. То гледамо већ много година.“

Јерг Форбриг из америчког труста мозгова Немачки Маршалов фонда истиче да нико не жели нову ескалацију сукоба између Украјине и Русије. „Берлину сад најмање треба да се овај конфликт прошири на енергетику и да то директно погоди Европу“, додаје он.

Руски гас је јако важан за Немачку, каже Форбриг, међутим највећи део руског гаса више не долази преко украјинских гасовода. Енергент у Немачку последњих година махом стиже преко Северног тока кроз Балтичко море, као и преко гасовода Јамал гасовода који води кроз Белорусију и Пољску. „Снабдевање преко Украјине не игра тако важну улогу, макар кад се ради о немачким потрошачима и немачком тржишту“, тврди Форбриг.

Прошле године Немачка је потрошила рекордну количину од 53 милијарде кубних метара руског гаса. Русија снабдева 40 одсто укупне количине потрошње у Немачкој. Форбриг подсећа да се Берлин у доброј мери ослања и на гас из Норвешке и Холандије.

Балканске земље зависе од украјинског гасовода

Претходни сукоби око гаса показују да би становници Балкана претрпели најјачи удар. Посебно су угрожене Србија, БиХ, Македонија, Бугарска и Румунија. „Ове земље се готово у потпуности снабдевају руским гасом који стиже преко Украјине“, додаје овај стручњак. За разлику од Немачке – немају других могућности.

Чак је и Словачка у великој мери зависна од украјинског гасовода. Ипак, у централној Европи гасоводне мреже су већ добро повезане једна са другом. „Словачка и Аустрија могу да добаве руски гас неким другим путем“, каже Форбриг.

Напори ЕУ су се исплатили

Украјински стручњаци су убеђени да нови рат око снабдевања гасом између Москве и Кијева неће правити проблеме људима у Европског унији. Само око половине руског гаса стиже преко Украјине, каже за ДW Олександер Чаршенко из Украјинског центра за истраживање енергије. Земље у источној и југоисточној Европи могу избегну непријатности ако се ослоне на друге снабдеваче и алтерантивне начине испоруке.

„Најновији потези Газпрома показују Европљанима да њихови напори да диверзификују снабдевање у ЕУ нису били узалудни“, каже Чаршенко.

Михајло Хончар из Кијевског Центра за глобалне студије „Стратегија XXИ“ сматра да би прекид снабдевања кроз Украјину само нашкодио Газпрому. Још увек нема довољно капацитета да се заобиђе украјински гасовод, каже он.

„Упркос жељи да се казни Нафтогаз, неће бити новог рата око гаса“, тврди он, јер је за Москву битно да одржи имиџ поузданог снабдевача. Сукоб око гаса би пољуљао кредибилитет Газпрома у очима европских муштерија.

(Дојче веле)