Дојче Веле: Аргентина – одбројавање до банкрота

У Њујорку се приводе крају преговори званичника аргентинске владе и међународних поверилаца. Уколико договор изостане, Аргентина ће банкротирати – други пут. Цену економског колапса платиће грађани.

Похлепни капиталисти, себични менаџери, профитери од туђег банкрота – за многе у Аргентини је потпуно јасно ко је крив за кризу у земљи. Нема сумње да су то су хеџ-фондови, који на аргентинску владу врше неиздржив притисак. Али из угла америчких инвеститора, правила игре се морају поштовати. Ко се упушта у дугове мора и да их врати. Џош Рознер, аналитичар и финансијски саветник, упућен у размере аргентинског дуга, сматра да изостајање договора највише кошта Аргентину. Као сарадник фирмеГрајам Фишер, он саветује многе владе и инвеститоре о финансијским приликама у свету.

Аргентина је у великим губицима, потврђује Рознер. Уколико спор са хеџ-фондовима не буде решен, уследиће веома тежак период за ову земљу, који ће потрајати и током целе наредне деценије. Након банкрота 2001, Аргентина је нестала са међународног финансијског тржишта, подсећа Рознер. Новац више није пристизао ни са једне стране.

Он Аргентину пореди са осталим суседима у Јужној Америци. „Када се осврнете на то како са кризом суочавају друге земље, аргентински проблем је посебно трагичан“, додаје амерички стручњак, наводећи како би уз инвестиције из иностранства, експлоатацијом сопствених ресурса и ангажовањем висококвалификоване радне снаге, Аргентина вероватно била привредно најуспешнија земља у региону.

Правне дилеме

Аргентина се сама увукла у правну дилему у којој узалудно покушава да маневрише, јер је договор са 97 одсто поверилаца већ постигнут. Они би требало да добију само 30 одсто свог новца назад, а остатка дуга да се одрекну. Свакако великодушан отпис дугова. Међутим, у том древном договору постоји једна клаузула која повериоцима омогућава да поставе нове услове, уколико се Аргентина са осталим повериоцима другачије договори. Преостала три одсто покривају хеџ-фондови (посебна врста приватног инвестиционог фонда са ограниченим бројем улагача, али са широким спектром инвестиционих и купопродајних активности), попут америчког фонда Елиот.

Сада када су хеџ-фондови пред судовима у Америци потврдили право на повраћај комплетног новца, Аргентина би се могла наћи под додатним финансијским притиском у милијардском износу, иако је тај проблем испрва деловао решен. Зато Аргентина не бежи од банкротства верујући да ће тиме избећи сценарио отплаћивања дугова. Правници разматрају све могућности тумачења спорне клаузуле у случају да се од Аргентине судски ипак затражи наплата дугова.

Идеологија самодовољности

Расправа о дуговима је произвела додатна дуговања, тако да је питање о њиховој отплати много комплексније, каже аналитичар Рознер. Аргентина је предуго веровала у калкулације, према којима је сама себи довољна и како може да функционише и без међународног тржишта. Позитиван исход договора је заправо од почетка био потцењен. „Ниже камате и приступ међународном тржишту би Аргентини обезбедио 70 милијарди. Према нашим прорачунима, Аргентина је до сада пропустила 50 милијарди директних страних инвестиција.“

Већина људи у Аргентини сматра да би дуг требало отплатити, додаје Рознер. „Грађанима је јасно шта се дешава и зато желе да се пронађе решење.“ Није им непознато ни то како међународно право функционише. Добро знају да новац мора вратити у складу са договореним условима отплате.

Профитирају једино адвокати

Сваки сат проведен са адвокатима и саветницима прилично кошта. То је чист новац, истиче амерички финансијски стручњак. „Документ у којем се преко адвоката саопштава да се земља свесно упушта у банкрот је потпуно сулуд.“ Зна се да су правни саветници плаћени зависно од дужине процеса, а не на основу тога да ли је спор решен успешно или не.

Уколико Аргентина заиста по други пут банкротира, цену привредног колапса платиће њени грађани. Рецесију прате економска изолација и политички немири. Последњи пут када се то догодило, Аргентина је променила пет председника – за само две недеље.

(Дојче веле)