Дојче веле: Америчке инвазије од Гватемале до Панаме

Напад на Венецуелу део је дуге историје војних интервенција и мешања Сједињених Држава у Латинској Америци. Заснивају се на такозваној Монроовој доктрини

У раним јутарњим сатима трећег јануара америчке снаге заробиле су спорног председника Венецуеле Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес. Обоје су пребачени у Сједињене Државе, где је Мадуро оптужен за „нарко-тероризам“.

Америчка операција, која је према међународном праву незаконита, најновија је у дугом низу интервенција САД у Латинској Америци. Вашингтон их најчешће правда разлозима регионалне безбедности.

Многе од тих интервенција ослањају се на Монроову доктрину – спољнополитичко начело које је током два века снажно утицало на америчку спољну политику, пише ДW.

Шта је Монроова доктрина?

Монроова доктрина потиче из 1823. године, када је тадашњи председник САД, Џемс Монро, затражио од европских сила да обуставе све колонијалне амбиције у западној хемисфери.

Доктрина је проширена 1904. године тзв. Рузвелтовим додатком. Председник Теодор Рузвелт тада је тврдио да САД имају право да интервенишу у земљама Латинске Америке како би спречиле оно што је назвао „хроничним лошим управљањем“ и „нестабилношћу“.

У Националној стратегији безбедности САД, објављеној 2025. године, наводи се: „Након година занемаривања, Сједињене Државе ће реафирмисати и спроводити Монроову доктрину како би обновиле америчку превласт у западној хемисфери.“

Убрзо након хапшења Мадура, председник Доналд Трамп се позвао на ову доктрину и изјавио: „Монроова доктрина је велика ствар, али ми смо је вишеструко надмашили. Сада се зове Донроова доктрина.“

Гватемала 1954: ЦИА подржава државни удар

У једној од првих интервенција Хладног рата, Сједињене Државе подржале су свргавање демократски изабраног председника Гватемале, Јакоба Арбенза.

Он је спровео аграрне реформе које су довеле до национализације земљишта, укључујући имовину америчке компаније Унитед Фруит Цомпанy (данас Цхиqуита Брандс Интернатионал).
Администрација председника Ајзенхауера сматрала је Арбензову владу комунистичком претњом. Тадашњи амерички државни секретар Џон Фостер Далс оптужио је Арбенза да успоставља „комунистичку владавину терора“.

Агенти ЦИА подржали су групу гватемалских емиграната и довели Карлоса Кастиља Армаса на власт. Он је убрзо поништио спроведене реформе.

Куба 1961: Инвазија у Заливу свиња

Након комунистичке револуције Фидела Кастра 1959. године, САД су постајале све забринутије због односа Кубе са Совјетским Савезом. Председник Двајт Ајзенхауер развио је план за свргавање Кастра, који је 1961. године спровео председник Џон Ф. Кенеди.

Око 1.400 кубанских емиграната, које је обучила ЦИА, искрцало се у Заливу свиња, око 200 километара од Хаване. План да се покрене устанак и свргне Кастро брзо је пропао.

Кубански лидер послао је око 20.000 војника на обалу и приморао нападаче на предају. Неуспех је био велика бламажа за САД и додатно је заоштрио хладноратовске тензије.

Чиле 1973: Тајне операције и војни пуч

Комунистичка Куба и совјетски утицај у западној хемисфери и даље су сметали САД, због чега су од почетка одбацивале социјалистичку владу председника Салвадора Аљендеа у Чилеу. Вашингтон је Аљендеову национализацију кључних индустрија и блиске везе са Москвом сматрао претњом америчким интересима.

Иако САД нису директно извеле пуч, настојале су да дестабилизују Чиле кроз дипломатски притисак, финансијска ограничења, подршку опозиционим групама и пропаганду против Аљендеа.

У септембру 1973. чилеанска војска, под вођством генерала Аугуста Пиночеа, свргнула је Аљендеа са власти. Након његовог самоубиства, Пиноче је преузео власт.

Десничарски диктатор владао је Чилеом 17 година, окончавши 46-годишњу традицију демократске владавине. Током његовог режима бројни опозиционари су нестали, а мучење је било свакодневица у затворима.

Гренада 1983: Операција „Хитан бес“

Након убиства премијера Гренаде Мориса Бишопа током унутрашњег државног удара, председник Роналд Реган наредио је инвазију на Гренаду. Као разлог навео је заштиту америчких држављана и очување регионалне безбедности.

Инвазија, позната као „Хитан бес“ (Ургент Фурy), догодила се у време када су САД са сумњом посматрале односе Гренаде са Совјетским Савезом и Кубом.

Генерална скупштина Уједињених нација оштро је осудила инвазију, оценивши је као „флагрантно кршење међународног права и независности, суверенитета и територијалног интегритета ове државе“.

Панама 1989: Операција „Праведан повод“

У децембру 1989. године председник Џорџ Буш старији покренуо је велику инвазију на Панаму у оквиру операције „Праведан повод“ (Јуст Цаусе). У земљу је послато око 24.000 америчких војника са циљем свргавања генерала Мануела Норијеге.

Норијега, некадашњи савезник САД, у Сједињеним Државама био је оптужен за трговину дрогом, изнуду и прање новца, те је затворен.

Након инвазије, САД су на власт поставиле Гиљерма Ендару. За разлику од ранијих интервенција током Хладног рата, операција у Панами није била усмерена против комунисте, већ против бившег америчког савезника.

(Дојче веле)