Đorđe Vukadinović: Zašto Vučić praktično ignoriše proces formiranja „Vojske Kosova“ iako je to važan korak ka integraciji ove oružane formacije u NATO strukture?

Hteo bih, za početak, da pohvalim primer Ministarstva unutrašnjih poslova koje je dalo dosta iscrpan i korektan odgovor na pitanje o viznom režimu sa Iranom.

Naravno, ministarstvo je u svom odgovoru pomalo opralo ruke, ali su verovatno u pravu rekavši da se odluka o uvođenju i ukidanju viznog režima generalno nalazi u rukama Ministarstva spoljnih poslova, kao i da približavanje i prilagođavanje Evropskoj uniji diktira, između ostalog, i viznu politiku prema trećim zemljama(...)

Ovo je primer relativno pozitivne prakse davanja odgovora narodnim poslanicima, koji nisu čisto rutinski. Nažalost, postoje institucije i ministarstva koja odgovaraju znatno slabije ili uopšte ne odgovaraju, čak ni kada su  pitanja vrlo precizno, dobronamerno i državotvorno formulisana.

Zašto Vučić praktično ignoriše proces formiranja „Vojske Kosova“ iako je to važan korak ka integraciji ove oružane formacije u NATO strukture?

Moje današnje pitanje ide na više adresa – predsedniku Vlade i predsedniku Republike, Ministarstvu odbrane i Kancelariji za Kosovo i Metohiju, ako tako nešto još uvek postoji – i tiče se formiranja „Kosovskih oružanih snaga“.

U našoj javnosti je, u moru ovih više ili manje besmislenih afera koje se tendenciozno pokreću radi zamagljivanja suštine i stvarnih problema, nedopustivo tiho, mirno i gotovo nezapaženo prošla vest da se tzv. „Kosovske bezbednosne snage“ (KVS) transformišu u „Vojsku Kosova“, odnosno „Oružane snage Kosova“.

Podsećam da je u vreme kada je trebalo naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji i naterati ili navesti da izađu na parlamentarne izbore takozvane „Republike Kosovo“, jedan od glavnih argumenata vlasti bilo to da će se Srbi onda u tim „kosovskim institucijama“ i „kosovskom parlamentu“ boriti protiv formiranja „Vojske Kosova“, tako što će „sprečiti“, „staviti veto“, „neće dozvoliti“…

Nekome, možda, naizgled, to deluje kao samo stvar naziva, kao da, otprilike, nije ni važno kako će te snage da se zovu. Ali, nije baš tako. Stvar je strateški bitna i politički relevantna i, naravno, bezbednosno osetljiva. Zato pitam i Ministarstvo odbrane, kao i predsednika i premijera Srbije, šta se konkretno preduzelo (dakle, ne u vidu izjava za medije kojih, uzgred rečeno, takođe nije bilo baš nešto mnogo) povodom ovog događaja? Da li su, i kome, upućeni demarši, te da li su i koje su druge mere preduzete?

Podsećam da je u vreme kada je trebalo naše sunarodnike na Kosovu i Metohiji i naterati ili navesti da izađu na parlamentarne izbore takozvane „Republike Kosovo“, jedan od glavnih argumenata vlasti bilo to da će se Srbi onda u tim „kosovskim institucijama“ i „kosovskom parlamentu“ boriti protiv formiranja „Vojske Kosova“, tako što će „sprečiti“, „staviti veto“, „neće dozvoliti“… Sve smo to slušali i od gospodina Đurića i od predsednika Vučića i od brojnih drugih srpskih zvaničnika. A sada, kada se to dogodilo, kada je proces transformacije KBS u „Vojsku Kosova“ krenuo, odjednom je zavladao muk.

Inače kod nas vlast reaguje na sve i svašta. Svaka izjava nekog opozicionara ili novinara, dobija žestok i opširan odgovor od strane najviših predstavnika režima i režimskih medija. A ovako nešto, o čemu se govori u svetu, o čemu NATO zauzima stav, i bitni međunarodni faktori se o tome izjašnjavaju – o tome naša državna politika praktično ćuti.

Smatram da, pre svega, u tom svetlu i treba posmatrati promenu i transformaciju „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u „Kosovske oružane snage“, odnosno kao pripremu za ulazak u NATO te buduće „kosovske vojske“

Neko će možda reći: „Pa, kakve veze ima kako se zovu, to su jedne te iste snage?“ Međutim, vrlo je bitno i od šireg značaja. Pošto u perspektivi i u svetlu eventualne integracije u međunarodne vojne strukture, odnosno u NATO, u ovu alijansu ne mogu da se integrišu razne poluzvanične policije, milicije i slične formacije, dok „oružane snage“ mogu. Smatram da, pre svega, u tom svetlu i treba posmatrati promenu i transformaciju „Kosovskih bezbednosnih snaga“ u „Kosovske oružane snage“, odnosno kao pripremu za ulazak u NATO te buduće „kosovske vojske“.

Na kraju krajeva,i veliki prijatelj našeg predsednika Edi Rama ispratio je i pozdravio ovu transformaciju rekavši: „Blagoslovena bila novorođena vojska Republike Kosovo“. Pa, ako se već na ovu temu tako egzaltirano obratio predsednik Albanije, možda je mogao malo ozbiljnije i malo žešće da se oglasi i predsednik Srbije.

Hvala.

(NSPM)