петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Вучићев највећи успех је то што свако питање - друштвено, здравствено, спортско - претвара у референдум о себи
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Вучићев највећи успех је то што свако питање - друштвено, здравствено, спортско - претвара у референдум о себи

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 28. јануар 2021.

 Ново истраживање показује да су грађани Србије који подржавају власт далеко спремнији на вакцинацију. Међу „скептицима“ има неповерљивих према вакцини, али и неповерљивих према свему што дође од Вучића.

Србија је малтене подељена на трећине: отприлике по толико људи свакако жели да се вакцинише (32,4%), каже да ће размислити и причекати (37,8%) и одбија вакцинацију (27,1%). То показује истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) објављено у београдском недељнику Време.

У очи упада да је одговор на то питање попут референдума о владавини председника Александра Вучића. Јер, међу симпатизерима власти спремност на вакцинацију је чак четири пута виша у односу на оне који су за смену власти (53,1 према 13,1 одсто), док је апсолутно противљење вакцини три и по пута ређе изражено (12,8 наспрам 44,3).

Према тим налазима, они који се превасходно информишу са приватних прорежимских телевизија далеко су склонији вакцинацији него они који се информишу путем критички настројених телевизија Н1 и Нове С (41,5 наспрам 15,5 одсто). И то је парадокс – јер управо на каналима попут Пинка и Хепија често дефилују противници вакцинације и заговорници ненаучних теорија.

Два извора скепсе

Истраживање показује дубину расцепа у друштву – политика се одавно прелила на остала поља. Додуше, питање наликује оном о кокошки и јајету: да ли неповерење према вакцинама буди антирежимски став, или пак неповерење у власт буди скепсу према вакцинама?

„И једно и друго. Постоји изворно неповерење у вакцину слично као у другим земљама. Али постоји и специфичан политички апсект који нема везе са антиваксерима. То је неповерење у све што власт каже, ради и пропагира“, каже за ДВ уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић.

„Код оних који кажу да би узели вакцину без размишљања можда још више ради политички, идеолошки и догматски моменат. Они без укључивања мозга верују у све што власт каже“, додаје Вукадиновић.

Да нема те политичке димензије, претпоставља уредник НСПМ, можда би број скептика био сличан, али они не би били тако јасно груписани међу противницима власти. Оваквој подели доприноси и то што су, као и другде у свету, вакцинацији склонији старији суграђани који су с једне стране здравствено угроженији, а са друге ређе користе интернет који врви од скепсе према вакцинама. А такви, старији, како се процењује, махом гласају за власт.

Шарени однос према вакцинама у опозицији

Актуелно истраживање агенције Ипсос о рејтингу политичких опција мање-више потврђује оно о чему је ДВ писао у децембру: наспрам огромне подршке Српској напредној странци стоји расцепкана опозиција чије странке углавном имају подршку од једног до два процента бирача. Више од тога има само покрет Доста је било.

Делује да део опозиције у оквиру својих скромних могућности подстиче скепсу према вакцинама начелно – управо попут Доста је било – или према епидемиолошкој политици власти.

„Општепозната је чињеница да грађани овој власти и њеном режимском Кризном штабу више уопште не верују, јер су се све време играли са пандемијом коронавируса, ’палећи је и гасећи’ онако како одговара дневно-политичким потребама СНС. Последица тога јесте и неповерење грађана у вакцине“, саопштио је недавно опозициони покрет Двери.

Прорежимски медији од опозиције покушавају по сваку цену да начине антиваксере и представе је као опасност по народно здравље. Тако је недавно таблоид Курир на свом порталу објавио изјаву Драгана Ђиласа из августа, представљајући је као нову. Тада је Ђилас био скептичан због најаве да ће Србија прибавити кинеску вакцину, која је још била у фази испитивања. „Ђилас штеточина, овај човек је опасан!“, гласи наслов Курира.

„Апсолутно сам за вакцинацију“, каже Ђилас за ДВ. „Још сам у мају причао да је вакцина једино решење за пандемију, врло јасно смо рекли да смо за вакцинацију. Као и што сваки човек има право да се не вакцинише.“

Све је референдум о Вучићу

Ни другде у свету владајући политичари не пропуштају прилику да поентирају вакцинацијом. Израелски премијер Бењамин Нетањаху често се хвали како је „седамнаест пута“ телефонирао са шефом Фајзера да би добавио вакцине. Сада је, према датотеци ourworldindata, прву дозу вакцине у Србији примило око пет одсто популације што је виши проценат од свих земаља ЕУ, осим можда малене Малте.

Слично је и са Вучићем. У гостовању на РТС-у рекао је да букти „рат“ за вакцине, али да се Србија бори. Више таблоида објавило је да је то „робинхудовска“ борба председника – отима вакцине од богатих да би дао сиромашнима.

Вучићев највећи успех је, не само што је направио фундаменталну поделу у друштву, него што свако питање, и друштвено и спортско, претвара у неку врсту референдума о себи

„Вучићев највећи успех је, не само што је направио фундаменталну поделу у друштву, него што свако питање, и друштвено и спортско, претвара у неку врсту референдума о себи“, каже о томе Вукадиновић.

Политиколог Ђорђе Трикош за ДВ каже да је вакцинација комплексна тема за коју већини грађана недостаје знања или информација, па се онда одлука своди на питање поверења. У случају Србије, то може бити мање (не)поверење у институције, лекаре и здравствене власти, а више у доминанту Вучићеву личност.

„Начин на који у Србији функционише медијска сцена, начин на који се политика води, ствара јака и озлојеђена становишта. Све је оптерећено неповерењом, презиром, политика је вулгаризована. Зато су и сва друга опредељења изузетно јака и емотивно набијена – било негативно, било позитивно. Зато став против Вучића може да се преведе и у став против вакцинације“, додаје Трикош.

Истраживање НСПМ објављено у Времену завршава се констатацијом да је Србија подељено друштво не толико јер има различитих мишљења, колико због „количине страсти и искључивости коју у те разлике инвестирамо“. „Нетолеранција и одсуство воље да се удубимо у позицију и разлоге оног Другог углавном су нам заједничке.“

Аутор Немања Рујевић

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер