Ђорђе Вукадиновић у Скупштини: Принципијелни став шпанског премијера о учешћу „Косова“ на самиту у Софији треба да буде пример српској власти како се треба односити према косовском питању у међународним институцијама

На четвртој седници Првог редовног заседања Скупштине, у делу у којем посланици постављају питања, посланик групе Нова Србија - Покрет за спас Србије Ђорђе Вукадиновић упутио је питање у вези са одржавањем самита земаља Западног Балкана у Софији.

Вукадиновић је указао на то да принципијелни став шпанског премијера Маријана Рахоја треба да буде пример лидерима у Србији како се треба односити према косовском питању у међународним институцијама.

Упитао је Министарство спољних послова да ли координира са шпанском владом у вези са предстојећим самитом у Софији и додао да "није нормално да Шпанија буде принципијелнија и чвршћа од Србије по том питању".

Друго питање Вукадиновића односило се на пререгистрацију таблица на северу Косова и Метохије на косовске регистарске таблице, које имају грб такозваног „Косова“.

Он је истакао да је од самог грба такозваног "Косова" још већи проблем то што, да би се пребацило возило на те таблице, јесте потребно имати документа и држављанство Косова. Упитао је Канцеларију за Косово и Метохију да ли може да умири грађане са севера КиМ по том питању и да дâ гаранцију, у складу са оним што су више пута говорили Марко Ђурић и други српски званичници, да та обавеза за грађане са севера КиМ неће важити, односно да ће таблице бити „статусно неутралне“.

Лидер радикала Војислав Шешељ је сугерисао премијерки Ани Брнабић да Влада Србије призна владу Републике Српске Крајине у егзилу.

Шешељ је навео да, након информације да влада размишља о реципрочним мерама према Хрватској, због забране министру Александру Вулину да уђе у Хрватску, његова сугестија је подстакнута тиме што је Српска Крајина окупирана, а одатле је протерано више од 200 хиљада Срба.

"Србија не сме да скрштених руку чека као да се ништа није десило, не сме да дозволи да неко помисли да смо се помирили са окупацијом Републике Српске Крајине. Република Српска Крајина кад-тад мора да буде ослобођена", казао је Шешељ.

Председник Народног покрета Србије Мирослав Алексић упитао је зашто, на данашњи дан, две године од када су у ноћи порушени објекти у Херцеговачкој, још увек нико није утврдио ко је то урадио и по чијем налогу.

Посланик Доста је било Владимир Ђурић навео је да се у недавно објављеном извештају ЕК у одељку демократија, у делу који се односи на рад парламента, наводи да транспарентност, инклузивност, квалитет законодавног процеса и ефективност надзора извршне власти у српском парламенту треба да буду побољшани, те да међустраначки дијалог није унапређен и затражио од председнице Скупштине да прокоментарише те примедбе.

Друго питање упутио је министру пољопривреде Браниславу Недимовићу од којег очекује одговор на основу којих података се издају решења о такси за одводњавање за 2017. годину и први квартал 2018. године, с обзиром да, каже, делује да је евиденција власништва над пољопривредним земљиштем неажурна, па пољопривредници морају да улажу жалбена решења.

Ђурић је питао и министра културе Владана Вукосављевића да ли након јучерашње обуставе активности на изради медијске стратегије планира да поднесе оставку.

Посланица Доста је било Бранка Стаменковић поставила је питање министру просвете Младену Шарчевићу у вези са инцидентом који се десио претходног викенда у школама у Пријепољу, Лебану, Јагодини, Пожаревцу, Љигу и Малом Зворнику, Обреновцу, Алибунару, Крагујевцу и другим местима, а који се тицао да су наставници добили сендвиче старе 48 часова током организоване обавезне обуке за учитеље и наставнике.

Стаменковић је навела да је до инцидента дошло очигледно због пропуста у систему и замолила министра да испита зашто је једној фирми у Београду поверено да спреми храну за наставнике широм Србије, уместо да се тај новац упути школама, па да наставници добију свеже сендвиче који су купљени тог дана.

Посланик Јован Јовановић упитао је премијерку Србије зашто одлаже најављену реконструкцију Владе, с обзиром да је јуче више пута поновила да Влада нема капацитет да одговори на изазове са којима се суочава.

Осврнуо се на јуче одржану седницу Националног конвента о ЕУ и казао да је најбоља оцена напретка Србије ка ЕУ, према извештају ЕК, тај да је до сада отворено 12 поглавља, а привремено затворено два.

Јовановић је додао да уколико се преговори наставе овим темпом, Србија не може да постане чланица ЕУ до 2025. године, те да до тада највероватније неће бити отворена ни сва поглавља.

С обзиром да је, како је рекао Јовановић, понашање амбасадора Србије у Француској, довело стање у дипломатији у први план, он је упутио питање и министру спољних послова Ивици Дачићу када ће у скупштинску процедуру коначно доћи нови закон о спољним пословима који је најављен пре готово пет година.

Посланик Двери Бошко Обрадовић питао је премијерку Ану Брнабић о три социјално угрожене категорије.

Упитао је да ли Влада намерава да се у 2018. години бави питањем статуса ратних ветерана и породица настрадалих у отаџбинским ратовима, затим 100.000 радника који су приватизацијама остали без посла, те 20.000 породица који имају кредите у швајцарским францима.

Посланик Демократске странке Радослав Милојичић истакао је проблем породичног насиља и навео да је у 2018. години, за само четири месеца 20 жена изгубило живот. Навео је да друштво у целини мора да одговори и спречи такве ситуације, те да у томе посебну улогу морају да преузму Влада и институције државе које се баве тим питањем.

Он је упитао и председницу Скупштине Мају Гојковић на који начин ће одговорити на насиље и говор мржње који се дешава и у Скупштини и додао да се и данас инцидент десио када су посланици СРС пришли његовој колегиници, опколили је и исписали јој најпогрдније псовке на њеним документима.

Милојичић је упитао и министра локалне управе и самоуправе Бранка Ружића када ће, каже, СНС раскрстити са својим кадровима који не обављају свој посао на савестан начин и навео примере шефа СНС-а Милана Лукића у Параћину.

Пред посланицима закони о БИА и војсци

Пред посланицима су измене и допуне Закона о Безбедносно-информативној агенцији (БИА). Како стоји у предложеном решењу, акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Агенцији доноси директор уз сагласност Владе Србије, а за попуњавање радних места у Агенцији није обавезан конкурс.

О заснивању радног односа у Агенцији, решењем одлучује директор Агенције. Агенција путем безбедносне провере утврђује да ли постоје безбедносне сметње да се неко запосли или буде враћен на посао на основу правоснажне одлуке надлежног органа.

Како се наводи, провера се може вршити само уз претходну писану сагласност особе која попуњава упитник са идентификационим подацима, на обрасцу који утврђује директор. Уколико одбије да га попуни или потпише, сматра се да је одустала од радног односа.

Припадници БИА дужни су да похађају стручне обуке, усавршавају се и полажу посебан стручни испит. Поступак, програм и начин похађања обуке и полагања испита утврђује директор, баш као и поступак, мерила и начин оцењивања припадника.

Како је наведено у образложењу закона, измене су биле неопходне ради усклађивања са Законом о полицији, из фебруара 2016, и Законом о систему плата запослених у јавном сектору, чија примена је предвиђена од 1. јануара 2018.

Пред посланицима су и измене и допуне Закона о војсци.

Тим решењем би, према образложењу Владе, требало да се побољша положај професионалних припадника Војске Србије, посебно професионалних војника, подофицира и официра који су у служби на одређено време, а прецизније се дефинише и статус цивила у војсци.

На дневном реду су и измене и допуне Закона о одбрани, а као један од разлога за доношење закона је потреба да се прецизира који су то тајни подаци настали у раду команди, јединица и установа Војске Србије које је, како се наводи, неопходно оквирно означити као податке од значаја за националну безбедност и систем одбране и као такве их посебно заштитити.

Пред посланицима је и Предлог закона о производњи и промету наоружања и војне опреме, а кључна новина је да се даје могућност страном улагачу да буде већински власник капитала.

То значи да ниво страних улагања није ограничен у правним лицима која се баве прометом наоружања и војне опреме.

У том смислу, међутим, постоји експлицитан захтев да се не може мењати намена производно технолошких целина које служе за производњу или вршење услуга од посебног значаја за одбрану земље без сагласности надлежног органа државне управе.

Изузетак за страна улагања је направљен код произвођача наоружања и војне опреме који припадају Одбрамбеној индустрији Србије.

Расправљаће се о Предлогу одлуке о усвајању Годишњег плана и употребе Војске Србије и других снага у одбрани у мултинационалним операцијама у 2018. години, као и о Предлогу одлуке о учешћу припадника Војске у тим операцијама.

На седници ће бити речи и о Предлогу закона о војном образовању, као и о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о употреби Војске Србије и других снага у мултинационалним операцијама ван граница Србије.

Међу тачкама су и измене и допуне Закона о војној, радној и материјалној обавези, као Меморандум о разумевању Србије и Израела у вези са војном, одбрамбеном и одбрамбено-индустријском сарадњом.

На дневном реду седнице је споразум са Румунијом о сарадњи у области одбране, потврђивање Меморандума између Србије и Републике Српске у области ваздухопловства и Меморандум о разумевању са Грчком у оквиру Атинском мултинационалног стратешко-поморског координационог центра.

(Танјуг - НСПМ)