Đorđe Vukadinović: Šta je tačno potpisano u sporazumu o "mini Šengenu"? Vučić i Brnabić da dođu u Skupštinu i objasne o čemu se radi

Došlo je takvo vreme da moramo da se čudimo, iznenađujemo i zahvaljujemo kada se ispostavi da institucije rade svoj posao. Generalno, pa tako i ova institucija poslaničkih pitanja, to jest, kada odgovaraju neka ministarstva kojima se obraćamo i kada ti odgovori budu više ili manje informativni. To treba istaći i pohvaliti, s tim što bi to trebalo da bude redovna praksa i normalna stvar, a ne neki izuzetak o kojem se treba ovde posebno govoriti i isticati ga.

Bilo kako bilo, dakle, ja sam pre nekoliko dana dobio odgovor na moje prethodno poslaničko pitanje od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u kojem se kaže da je holding kompanija „Krušik“ Valjevo, dana 23. marta 2018. godine podnela ovom ministarstvu zahtev, odnosno tražila dozvolu za izvoz naoružanja i vojne opreme od 32.000 minobacačkih mina kalibra 120mm u Republiku Jermeniju.

Ako postoji školski primer nedomaćinskog ponašanja i maćehinskog odnosa države i državnih institucija prema svojoj firmi, državnoj firmi, državnom holdingu, to jest Krušiku, onda je to ovo što sam upravo sada naveo

Ministarstvo kaže da je „otpočelo proceduru po tom zahtevu da prikupi potrebna odobrenja od četiri nadležne institucije“, i obaveštava me da s obzirom da „nisu dobijene sve potrebne saglasnosti“ nisu mogli da izdaju dozvolu, odnosno odobrenje za realizaciju pomenutog posla holding kompaniji „Krušik“ Valjevo.

Dakle, dozvola nije izdata iz razloga „neispunjavanja propisane procedure“. A propisana procedura u ovom slučaju podrazumeva pozitivno mišljenje, kažem, četiri nadležne institucije, odnosno tri ministarstva i BIE.

Uz zahvalnost na ovom odgovoru, koji pokazuje osnovanost onih natpisa i sumnji i stvari koje su u međuvremenu iznošene, a koje smo mogli čuti u javnosti, ja ponavljam pitanje, odnosno tražim dopunu pitanja upućenog Ministarstvu trgovine, ali ga posebno adresiram, naglašavam, i Ministarstvu odbrane, Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu unutrašnjih poslova i BIA, želeći da čujem, bilo od Ministarstva trgovine, bilo od ovih institucija, da li su one i sa kojim obrazloženjem uskratile dozvolu za izvoz ovih mina holdingu „Krušik“ Valjevo 2018. godine. A paradoks je, mada je to posebna tema i posebno pitanje, da je svega par meseci kasnije slična, gotovo identična dozvola izdata privatnom posredniku. Privatnom posredniku koji je kupio te iste mine ali za, naravno, manje pare od „Krušika“ – i onda ih prodao, odnosno preprodao Jermeniji.

Dakle, ako postoji školski primer nedomaćinskog ponašanja i maćehinskog odnosa države i državnih institucija prema svojoj firmi, državnoj firmi, državnom holdingu, to jest Krušiku, onda je to ovo što sam upravo sada naveo.

Stoga, bez obzira što se tu razne priče mogu plesti u vezi sa tim, ja tražim vrlo konkretan i jasan odgovor na ovo vrlo konkretno pitanje. Pa ćemo onda ići dalje.

Otišlo je već tri i više minuta, ali ne mogu da makar ne pomenem i da ne adresujem na predsednika Republike, predsednika Vlade i Ministarstvo spoljnih poslova moje drugo pitanje koje se tiče ovog, navodnog, izvikanog „mini Šengena“ i sporazuma koji su tu sklopljeni, potpisani-nepotpisani (sa Severnom Makedonijom i Albanijom). Ono što mene zanima jeste – šta je tu, zapravo, potpisano?

Očekujem komentar Ministarstva spoljnih poslova na ovaj nediplomatski gest Edija Rame, a od ovih drugih institucija (predsednika i premijera) šta je to konkretno potpisano u oktobru u Novom Sadu – i šta se sprema u Draču?

Da li je reč samo o unapređivanju procedure i ubrzavanju procedure na graničnim prelazima, što je onda više-manje u redu i poželjno – ali to onda nema potrebe ni smisla da se diže na ovaj nivo na kakav je čitava priča dignuta sa takozvanim „malim Šengenom“. Ako je, pak, reč o nečem višem, kako to da onda, ne samo ova skupština, ne samo narodni poslanici, nego i srpska javnost – zapravo, o tome ne znaju ništa? Očekujem da predsednik, odnosno premijer dođu ovde u skupštinu i da nam kažu ako je reč o nečem višem. I, s tim u vezi, za Ministarstvo spoljnih poslova samo, završavam, želim komentar izjave i reči koje je tom prilikom u Ohridu  izgovorio Edi Rama, dakle, premijer Albanije, stojeći pored Aleksandra Vučića – da „Srbija treba da prizna Kosovo“, da „treba da se ukinu granice...“, te da on „ne govori o velikoj Albaniji, nego govori brisanju granica između Albanije i Kosova“. Pitam se šta bi bilo da, na primer, predsednik Srbije, stojeći pored Rame ili sa evropskim zvaničnicima, kaže da „on podržava i da se zalaže za brisanje granice između Srbije i Republike Srpske“?

Dakle, očekujem komentar Ministarstva spoljnih poslova na ovaj nediplomatski gest Edija Rame, a od ovih drugih institucija (predsednika i premijera) šta je to konkretno potpisano u oktobru u Novom Sadu – i šta se sprema u Draču?

Hvala.

(Narodna skupština, Beograd, 12. 11. 2019.)

(NSPM)