Ђорђе Вукадиновић: Референдум о Косову, ако га буде, биће фарса у режији власти; у Србији влада „султанизам“ - нису битне функције, ни институције, већ близина личности владара

Одлазак Вучића на Косово 9. септембра неће бити „нови Газиместан“, како најављују неки медији, већ пре „антигазиместан“, каже народни посланик и политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић.

„Делује ми неумесно то поређење, али то је медијски атрактивно. Ја бих рекао да је ово пре 'антигазиместан'. Александар Вучић флертује са милошевићевским и титоистичким наслеђем, и истовремено је, тобоже, већи "европејац" од свих, то је модел како функционише режим. Вучић игра на више разбоја, свира на више жица“, оценио је у Новом дану Вукадиновић.

И то му, за сада, како каже, успева и функционише.

„Вучић то добро позиционира - једно лице има према бирачима и то је тај Газиместан, 'нико не сме да вас бије', 'нико неће да протерује Србе' итд. С друге се представља за највећег реформатора и показује међународну кооперативу. То за сада функционише маркетиншки, али не би требало да буде најважније са становишта успешности“, сматра Вукадиновић.

„Без обзира на различите поруке ка споља и унутра, све се своди на то да власт што боље својим грађанима и бирачима прода оно што је она спремна да учини“, каже Вукадиновић.

Није тачно да на КиМ нисмо имали ништа – имали смо Резолуцију 1244 и Север, али смо их Бриселским споразумом у изведби Вучића и Дачића прокоцали

За тумачење ситуације да „ми на Косову немамо ништа и да је све што постигнемо успех“, Вукадиновић каже да то није тачно.

„Није тачно да на КиМ немамо ништа. Немамо оно што смо имали у време Милошевића, али смо, до доласка Вучића и СНС, имали барем два адута. Један је Резолуција 1244, коју Вучић систематски дерогира. У питању је адут који није за потцењивање, а он га се одриче и то у низу изјава у којима отписује ту резолуцију. А други адут који смо имали, јесте север Косова, територија која није безначајна. То је 11-12 одсто територије Косова коју су Срби држали“, каже гост Н1.

„Бриселским споразумом у изведби Александра Вучића, Ивице Дачића и ове власти, ми смо те карте проиграли“, додаје он.

„Север Косова смо 90 посто пустили низ реку Бриселским споразумом, а резолуцију 1244 урушавамо. И то у ситуацији када немаш јаке карте, а имаш два адута које си проћердао", оценио је ситуацију Вукадиновић и додао да у том смислу, то како власт решава косовски проблем представља лош правац.

Оптуживање опозиције због тога што је Ангела Меркел рекла да 'не долази у обзир подела Косова' је трагикомично

Вукадиновић је приметио да „власт покушава да сачува рејтинг, а не да поправи стање“ .

"Не воде се преговори, јер је наша власт бриселским споразумом те адуте бацила. Пар месеци, годину дана причамо о Заједници српских општина, а онда одједном није ЗСО, него је 'подела', 'демаркација' - сад је то тема. Шта год било, о томе се може разговарати. Ја не подржавам ову идеју, али је она легитимна. Али, власт чак ни о томе не говори отворено, како би могли да окриве опозицију ако та акција не успе“, сматра Вукадиновић.

Према њему, трагикомично је да је власт, која држи све адуте, оптужила опозицију због тога што је Ангела Меркел рекла да „не долази у обзир подела Косова“.

На питање како би он решио проблем Косова и шта су „црвене линије“ које се не смеју прећи, Вукадиновић каже:

„Црвене линије се стално померају, али смо у сваком случају имали та два адута. Као прво, ја никада не бих потписао Бриселски споразум. Но, сада треба гледати како ситуација може да се поправи. Потребно је успоставити сарадњу и поверење, помоћи народу доле. А како ћемо то урадити? Па, на пример, решити убиство Оливера Ивановића“.

„Друго, рећи поштено шта ко држи у рукама. Ако наши преговарачи јавно кажу 'ми немамо ништа', шта ту може да се постигне?", упитао је Вукадиновић.

Референдум о Косову биће фарса у режији власти и, ако га буде било, на њега не треба изаћи

На писање штампе да ће референдум о Косову бити фарса у режији власти, Вукадиновић каже да се у потпуности слаже с тим и да на тај референдум ако га буде било, не треба изаћи.

О томе да ли је Балкану потребан „нови Дејтон“, гост Н1 каже да свакако јесте.

„До пре коју недељу, сви из ЕУ су говорили нема поделе, нема разграничења, а сада је то доминантан тон. Али се, богами, чује и овај други. Тако да, мој неки осећај ми говори да се озбиљно размишља о тој новој конференцији. Да ли ће се она звати 'Дејтон 2' или некако другачије, то не знам“, каже Вукадиновић.

Према његовим речима, проблеми на Балкану неће моћи да се реше без такве конференције.

У оваквом систему,право је чудо да опозиција уопште постоји

На питање зашто се као опозициони посланик не придружи некој партији или покрету, Вукадиновић каже да је скептичан по питању удруживања странака.

"На основу свог досадашњег политичког и парламентарног искуства, доста сам скептичан према страначком удруживању у Србији данас. Ја сам врло добар с Вуком Јеремићем. Има у тој странци мојих пријатеља, али морам признати да немам превелики мотив за улазак у ту странку. С друге стране, постоји јасан императив да се укључим у борбу против овог режима, тако да сам нашао овде своју позицију“, казао је Вукадиновић и навео да жели да учествује у широкој опозиционој причи.

Медији пишу и да Иницијатива „Не давимо Београд“ није позвана у Савез за Србију.

„Ја не мислим да је позиција у опозицији привлачна да би се неко гурао у то. Ја сам очекивао Иницијативу у том савезу, не знам зашто се то није десило“, казао је Вукадиновић.

Он сматра да ће се опозиција одредити у два или више блокова.

„Савез за Србију је мало својом вољом, мало од стране медија, али и иступима челника партија - десно оријентисан, па се чини да се отвара простор за оно што медији зову левица, односно нека грађанска опција... Између та два дела, а мислим да ће их бити још, неопходна је сарадња. Осим ако их нису довољно научили претходни избори“, казао је Вукадиновић.

На питање зашто он онда наступа самостално, он каже:

„Ја сам ту 'пријатељ куће', али неким савезима нисам одушевљен“, каже он.

„У оваквом систему, право је чудо да опозиција и даље постоји“, рекао је.

Шта год да се промени реконструкцијом Владе, ништа се неће променити - јер се о свему одлучује у једној глави

Писање медија о томе да премијерка Србије Ана Брнабић „спрема чистку у влади, а да су министри опуштени“, Вукадиновић каже: „Драго ми је да смо прешли на веселије теме“.

„И кад је почела прича о реконструкцији владе, ја сам се томе смејао. Потпуно је јасна улога Ане Брнабић, потпуно је јасно да су сви опуштени. И кад је деловало да ће реконструкције бити, знало се да од тога нема ништа. Шта год да се промени, ништа се неће променити - јер се о свему одлучује у једној глави. Није битно ко је премијер, а свакако није битно ко су министри“, казао је Вукадиновић.

Режим у Србији је „султанистички“ - нису битне функције ни институције, већ близина личности владара

У Србији влада „султанизам“, каже Вукадиновић на питање да ли Драган Марковић Палма у Јагодини „понижава грађане или им помаже да преживе“ тиме што у Скупштини града Јагодине дели једнократну помоћ грађанима слабијег материјалног стања, који у редовима чекају да их прими.

Оно што господин Палма ради јесте оно што Александар Вучић ради на нивоу Србије, само прилагођено и примерено његовом личном или јагодинском темпераменту и менталитету

„То су тужне и отужне слике, али једно је реалност у медијима и на Твитеру, а сасвим друго српска, односно животна реалност. Не кажем да је то права слика Србије, али то што гледамо у Јагодини је, нажалост, ближе правој, реалној слици живота у Србији, него што се стиче утисак када се читају саопштења опозиционих странака или када пратимо дебате на Твитеру и скандализујемо се над тиме“, каже Вукадиновић.

Како је рекао, оно што господин Палма ради јесте оно што Александар Вучић ради на нивоу Србије, само прилагођено и примерено његовом личном или јагодинском темпераменту и менталитету.

„Александар Вучић је на Косову радио то исто – делио кокошке, прасиће, свашта обећавао... Не само то, већ и по Србији када иде, дели и поклања фабрике, доводи инвеститоре, по сличном, волунтаристичком, субјективном принципу 'Ја сам цар, ја сам господар, ја сам султан'.“, каже Вукадиновић и додаје:

„Када се међу мојим колегама аналитичарима поведе расправа о томе како назвати овај систем, кад све саберемо и одузмемо, звати то тоталитаризмом баш и није реално, али то свакако јесте нека врста ауторитаризма – такозвани 'султанизам'. Најближи је тој некој 'султанистичкој' варијанти ауторитарног поретка. То је ауторитаризам где су институције небитне, где није битно коју позицију заузимате у хијерархији нити шта сте у Влади или Скупштини, већ је битно колико сте блиски владару, односно 'султану'. Ту има и много персоналних елемената, има и елемената породичних, што је врло слично системима који постоје у централној Азији, у земљама попут Казахстана, Узбекистана или Азербејџана. То је чињенично стање, и онда нема разлога да се чудимо што ће се на нивоу Београда и Србије то можда радити на један суптилнији начин, а у Јагодини на начин како то ради господин Палма. Али, принцип је исти“, закључио је Вукадиновић.

(Н1 - НСПМ)