Početna strana > Hronika > Đorđe Vukadinović: Neko je procenio da je sada pravi trenutak za udar na SPC. Plaše se snage i uticaja Crkve koji je demonstriran na litijama u Crnoj Gori i u Beogradu
Hronika

Đorđe Vukadinović: Neko je procenio da je sada pravi trenutak za udar na SPC. Plaše se snage i uticaja Crkve koji je demonstriran na litijama u Crnoj Gori i u Beogradu

PDF Štampa El. pošta
sreda, 21. septembar 2022.

Meta peticije Helsinškog odbora za ljudska prava za ukidanje verske nastave u Srbiji, uopšte nije veronauka. Reč je o strahu od snage Srpske pravoslavne crkve, njenog ugleda i autoriteta u narodu. Taj ugled je meta, autoritet SPC je meta, položaj crkve u društvu je meta centara moći sa Zapada.

Ovako sagovornici Sputnjika Stevan Jovanović iz Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i analitičar Đorđe Vukadinović komentarišu peticiju Helsinškog odbora za ljudska prava, koju je potpisalo oko dve stotine ličnosti. Za naše sagovornike, iza svega je pokušaj da se preko promene obrazovne politike menja kulturni kod jednog naroda.

Potpisnici uvek na liniji zahteva Zapada

Vukadinović kaže da je cilj peticije jasan i ako se pogled prvo baci na potpisnike, to su imena koja se ponavljaju iz peticije u peticiju, to je već uigrana grupa levo liberalnih intelektualaca i javnih ličnosti koji su se prethodnih decenija profilisali kao grupa za pritisak na liniji zahteva tzv. međunarodne zajednice, odnosno Zapada, po raznim pitanjima:

Nervoza je primetna, procenjeno je negde, a to nije krug ovih ličnosti koje su to potpisale, već pomenutih centara moći spolja, da je Srpska pravoslavna crkva važan i verovatno najsnažniji punkt, odnosno tačka otpora zahtevima, tendencijama i pritiscima za ukidanje ili bar relativizovanje identiteta, identitetske materice srpskog naroda i da je to nešto što je nedovršen zadatak

„Od Kosova do Republike Srpske, genocida u Srebrenici i raznih drugih tema koje su na agendi zapadnih ambasada i vlada kada je reč o različitim vrstama pritiska na Srbiju. Bili to liberali i tzv. druga Srbija, a neko bi rekao i autošovinisti, ključna odrednica te grupacije jeste da je to grupa za pritisak na srpsku vlast, ko god da je na vlasti u Beogradu, a u skladu sa dinamikom koju diktiraju interesi i zahtevi zapadnih vlada i ambasada“, kaže Vukadinović.

On dodaje da su svi gresi Srpske pravoslavne crkve koji su u peticiji nabrojani, zapravo nametanje novih vrednosti, kojima smeta identitet srpskog naroda. Veronauka je samo povod, a okidač je, kaže, očigledno „Evroprajd“, odlična prilika da se pritisci recikliraju i pojačaju.

Srbija se 2001. opredelila za konfesionalni model verske nastave koju u javnim školama može izvoditi sedam tradicionalnih crkava i verskih zajednica

„Nervoza je primetna, procenjeno je negde, a to nije krug ovih ličnosti koje su to potpisale, već pomenutih centara moći spolja, da je Srpska pravoslavna crkva važan i verovatno najsnažniji punkt, odnosno tačka otpora zahtevima, tendencijama i pritiscima za ukidanje ili bar relativizovanje identiteta, identitetske materice srpskog naroda i da je to nešto što je nedovršen zadatak. Kada je reč o kulturi, politici i političkim akterima, strankama, nažalost i na univerzitetu, taj posao je u velikoj meri obavljen. U svakom slučaju reč je o relativizovanju, labavljenju identitetske matrice“, kaže Vukadinović.

Strah od ugleda SPC

Vukadinović, koji je i urednik „Nove srpske političke misli“ kaže da je u pozadini ove peticije koja SPC naziva klerikalnom, zapravo strah, jer je crkva u poslednje vreme pokazala da itekako možda se bori sa izazovima ovog vremena.

Uz sve probleme koje ima, unutrašnje i spoljne, Srpska crkva ipak je pokazala da ima potencijal, snagu, volju i organizaciju i da može da istupi u odbranu i zaštitu nacionalnih i identitetskih vrednosti

„Uz sve probleme koje ima, unutrašnje i spoljne, Srpska crkva ipak je pokazala da ima potencijal, snagu, volju i organizaciju i da može da istupi u odbranu i zaštitu nacionalnih i identitetskih vrednosti. To su posebno pokazali događaji u Crnoj Gori i čuvene litije koje su izazvale paniku u ovim redovima o kojima govorimo. To se na neki način demonstriralo i sada, prilikom ove nesrećne parade i na molebanu u kome je i patrijarh uzeo učešće. Crkva ima volju i autoritet, uz svu uzdržanosti oprez, da istupi. A to može i da se ponovi u nekim drugim situacijama, pogotovo kada je reč o Kosovu i Metohiji“, kaže Vukadinović.

On dodaje da se strah ljudi koji imaju simpatične i simptomatični dvostruke standarde, veličaju univerzitete na Zapadu koje je iznedrila crkva, prate pogreb britanske kraljice, a posprdno govore i svojoj kruni, ovde ne završava.

Suština je strah tih krugova da crkva može da izvrši neku vrstu kontra uticaja na ostale uzdrmane institucije srpskog društva koje su prilično problematične, koje su nagrizli centri moći. To je strah od kontranapada, od nacionalne, patriotske protivofanzive u srpskom društvu, gde bi crkva nesumnjivo bila predvodnik. To izaziva nervozi i paniku u ovim krugovima“.

U peticiji stoji da je država omogućila politizaciju religije i SPC kao organizacije, da je aktuelna vlast, kao i prethodna, u 21. veku omogućila da crkva uspostavi monopol na to šta su moral, nacionalni interesi, vrednosti i identitet srpskog naroda i da uništava tekovine građanskog društva.

Takođe se navodi da je na delu značajno narušavanje principa sekularnosti i da crkva mora da bude odvojena od države. Potpisnici zahtevaju od Vlade Srbije da donese uredbu o ukidanju veronauke u državnim školama, jer „SPC kao izrazito netolerantna, grubo antidemokratska i ekstremno isključiva ne može i ne sme da vaspitava našu decu“.

Stevan Jovanović: Očekivan napad u doba previranja

Stevan Jovanović primećuje da se iz apela jasno vidi bojazan koja se ne tiče naših, već globalnih prilika. Mnoge stvari u evropskoj i svetskoj kulturi i civilizaciji su u stanju previranja, ovo je očekivano.

On kaže da pokretači i potpisnici imaju nameru da promene samo značenje pojma sekularnosti i da nauče, ne samo nas, već i evropske države koje su u toj tradiciji daleko ozbiljnije i bogatije, šta je zapravo sekularnost.

„To ne treba da nas zbunjuje, jer je u pozadini njihovog nerazumevanja odrastanje u totalitarnom režimu sa ateističkom totalitarnom ideologijom koja je tumačila pojam sekularnosti kao nepostojanje crkava i verskih zajednica u javnom životu. Međutim, tradicija evropskih zemalja pokazuje da sekularnost ne označava to, već ne donošenje političkih odluka samo na osnovu mišljenja, uticaja i javnog delovanja tradicionalnih crkava i verskih zajednica, to je sekularnost. Drugim rečima, u jednoj liberalnoj demokratiji, za koju se oni tobože zalažu, svi društveni činioci imaju pravo glasa. Politička odluka ne sme da bude direktno posledica ni jednog od pojedinačnih činilaca, već treba da bude suverena odluka onih koji vladaju, to je demokratija, to je sekularizam“, ističe Jovanović.

Šta je sekularnost u Evropi

On dodaje da sekularnost u Evropi barem doskora nije podrazumevala politike vrednosti, već je jednostavno, pitanje vrednosti ostavljeno kao pitanje koje se nalazi izvan mogućnosti da se o njemu donesu konačni sudovi. Evropska kultura se diči naučnom mišlju kao jednim od najvećih autoriteta koja je u stanju da kaže šta je istina. Međutim, sama nauka je podbacila, pokazala da nije u stanju da vrednosna pitanja reši naučnom metodom. Nauka se povukla iz tog polja i vrlo svesno pokušava da se sačuva od bilo kojih zloupotreba u tim ideološkim obračunima“, kaže Jovanović.

On podseća na još jednu nelogičnost. Nevladine organizacije koja bi trebalo da se zalažu za ljudska prava, upućuju zahtev za ukidanje veronauke pravoslavnim, što znači i ukidanje prava na obrazovanje i pripadnika drugih verskih zajednica.

„U pozadini ovog apela je u stvari svest da se pokušaj promene obrazovne paradigme u srpskom društvu neće završiti tako lako kako su određene snage i u našem obrazovnom sistemu i društvu, poput ove NVO, mislile. Mislili su da će lako nametnuti nešto što je potpuno strano i drugačije, kako kaže patrijarh, nešto što nismo tražili. Sada su svesni da je tradicionalna verska nastava postala simbol oko kojeg su okupljene tradicionalne vrednosti srpskog naroda. I ne samo SPC, već i svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica. U pozadini previranja kojima svedočimo zapravo leži ideološki obračun sa tradicijom i kulturom koja je duboko ukorenjena u ovom narodu“, zaključuje Jovanović.

(Sputnjik)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner