Ђорђе Вукадиновић: Колики год одзив на изборима био то, формално, не би угрозило њихову легалност, јер нема прописаног цензуса, а свакако би изашли разни режимски сателити

Уколико на наредним парламентарним изборима излазност буде између 30 и 40 одсто или изађе мање од три милиона људи, могло би се рећи да је бојкот избора, који протеклих недеља најављује опозиција, успео, кажу за Данас истраживачи јавног мнења.

Опозициони Савез за Србију најављује бојкот наредних избора уколико се изборни услови не поправе. Међутим, још увек није јасно хоће ли све странке опозиције заиста бојкотовати наредне парламентарне изборе, који се очекују током ове године, а свакако се не може се очекивати да излазност буде на нули јер ће гласачи владајућих странака изаћи на биралишта.

Успешан бојкот био би и то да се избори закажу али да не буду одржани, што је такође мало вероватно. У таквој ситуацији питали смо истраживаче јавног мнења колики проценат излазност би био довољан да опозиција прогласи бојкот успешним.

Бојан Клачар, извршни директор Цесида, за Данас каже да не постоји одређени проценат који би доказао успешност бојкота, јер ма колико људи да гласа власт може да буде формирана. Он додаје да имам примера са локала где је излазност била испод 40 процената па је власт неометано формирана.

– Владајућој СНС ће свакако бити у интересу да излазност ипак буде пристојна и они ће уложити све своје ресурсе да што више људи изађе. Све изнад 40 одсто излазности би било довољно да СНС буде задовољна јер ће моћи да покаже легитимност и успешност избора. Из угла опозиције, бојкот успешност бојкота се мери путем две ствари. Прва је ко подржава бојкот и ту је циљ да се СЗС придружи и остала опозиција, а друга ствар је проценат. Све мање од 40 одсто био би успех за њих – објашњава Клачар.

Владимир Пејић, директор Фактор плуса, за наш лист наводи да се пуно прича о бојкоту, односно о странкама које ће га подржати, али да је поента управо у броју оних који ће изаћи, а не у томе која странка ће га подржати. Према његовим речима, просечна излазност је у протеклом периоду била између 3,5 и четири милиона људи, односно до 55 одсто.

– Све више од три милиона изашлих је успех за власт и обрнуто, мање од три милиона изашлих је успех за опозицију – наводи Пејић.

Ђорђе Вукадиновић, из Нове српске политичке мисли, указује на то да треба имати на уму да због стања бирачког списка, у којем има „вишак“ од барем неколико стотина хиљада бирача, излазност и иначе није нарочито висока и креће се између 45 и 55 одсто. То, према његовим речима, значи, да би, уз опозициони бојкот, проценат био између 30 и 40 одсто.

– Наравно, то све под претпоставком да не буде злоупотребе од стране власти и масовног трпања листића у кутије. Али колики год био одзив то, формално, не би угрозило легалност избора, јер нема прописаног цензуса, а свакако би изашли разни режимски сателити – закључује Вукадиновић.

Искуство из региона показује да најављивање бојкота због лоших изборних услова може да делује на власт. Тако су парламентарни избори у Македонији 2016. одлагани два пута.

Директор Сектора за истраживање јавног мнења Ипсос стратеџик маркетинга Марко Уљаревић је за ТВ Прва рекао да најновије истраживање показује да би излазност на наредним изборима могла да буде слична оној на изборима 2016. и 2014. односно да би на биралишта изашло од 3,6 до 3,7 милиона људи. Излазност на парламентарним изборима 2000. била је 57,64 одсто, 2003. била је 58,75, затим је 2007. износила 60,62. а 2012. била је 57,80 процената. Излазност је 2014. износила 53, 09 одсто, а на последњим парламентарним изборима 2016. била је 56,07 одсто.