Đorđe Vukadinović: Koliki god odziv na izborima bio to, formalno, ne bi ugrozilo njihovu legalnost, jer nema propisanog cenzusa, a svakako bi izašli razni režimski sateliti

 Ukoliko na narednim parlamentarnim izborima izlaznost bude između 30 i 40 odsto ili izađe manje od tri miliona ljudi, moglo bi se reći da je bojkot izbora, koji proteklih nedelja najavljuje opozicija, uspeo, kažu za Danas istraživači javnog mnenja.

Opozicioni Savez za Srbiju najavljuje bojkot narednih izbora ukoliko se izborni uslovi ne poprave. Međutim, još uvek nije jasno hoće li sve stranke opozicije zaista bojkotovati naredne parlamentarne izbore, koji se očekuju tokom ove godine, a svakako se ne može se očekivati da izlaznost bude na nuli jer će glasači vladajućih stranaka izaći na birališta.

Uspešan bojkot bio bi i to da se izbori zakažu ali da ne budu održani, što je takođe malo verovatno. U takvoj situaciji pitali smo istraživače javnog mnenja koliki procenat izlaznost bi bio dovoljan da opozicija proglasi bojkot uspešnim.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, za Danas kaže da ne postoji određeni procenat koji bi dokazao uspešnost bojkota, jer ma koliko ljudi da glasa vlast može da bude formirana. On dodaje da imam primera sa lokala gde je izlaznost bila ispod 40 procenata pa je vlast neometano formirana.

– Vladajućoj SNS će svakako biti u interesu da izlaznost ipak bude pristojna i oni će uložiti sve svoje resurse da što više ljudi izađe. Sve iznad 40 odsto izlaznosti bi bilo dovoljno da SNS bude zadovoljna jer će moći da pokaže legitimnost i uspešnost izbora. Iz ugla opozicije, bojkot uspešnost bojkota se meri putem dve stvari. Prva je ko podržava bojkot i tu je cilj da se SZS pridruži i ostala opozicija, a druga stvar je procenat. Sve manje od 40 odsto bio bi uspeh za njih – objašnjava Klačar.

Vladimir Pejić, direktor Faktor plusa, za naš list navodi da se puno priča o bojkotu, odnosno o strankama koje će ga podržati, ali da je poenta upravo u broju onih koji će izaći, a ne u tome koja stranka će ga podržati. Prema njegovim rečima, prosečna izlaznost je u proteklom periodu bila između 3,5 i četiri miliona ljudi, odnosno do 55 odsto.

– Sve više od tri miliona izašlih je uspeh za vlast i obrnuto, manje od tri miliona izašlih je uspeh za opoziciju – navodi Pejić.

Đorđe Vukadinović, iz Nove srpske političke misli, ukazuje na to da treba imati na umu da zbog stanja biračkog spiska, u kojem ima „višak“ od barem nekoliko stotina hiljada birača, izlaznost i inače nije naročito visoka i kreće se između 45 i 55 odsto. To, prema njegovim rečima, znači, da bi, uz opozicioni bojkot, procenat bio između 30 i 40 odsto.

– Naravno, to sve pod pretpostavkom da ne bude zloupotrebe od strane vlasti i masovnog trpanja listića u kutije. Ali koliki god bio odziv to, formalno, ne bi ugrozilo legalnost izbora, jer nema propisanog cenzusa, a svakako bi izašli razni režimski sateliti – zaključuje Vukadinović.

Iskustvo iz regiona pokazuje da najavljivanje bojkota zbog loših izbornih uslova može da deluje na vlast. Tako su parlamentarni izbori u Makedoniji 2016. odlagani dva puta.

Najveća izlaznost 2008.

Direktor Sektora za istraživanje javnog mnenja Ipsos stratedžik marketinga Marko Uljarević je za TV Prva rekao da najnovije istraživanje pokazuje da bi izlaznost na narednim izborima mogla da bude slična onoj na izborima 2016. i 2014. odnosno da bi na birališta izašlo od 3,6 do 3,7 miliona ljudi. Izlaznost na parlamentarnim izborima 2000. bila je 57,64 odsto, 2003. bila je 58,75, zatim je 2007. iznosila 60,62. a 2012. bila je 57,80 procenata. Izlaznost je 2014. iznosila 53, 09 odsto, a na poslednjim parlamentarnim izborima 2016. bila je 56,07 odsto.

(Danas)