Ђорђе Вукадиновић: Да ли је донета одлука о изградњи Националног фудбалског стадиона – и да ли још увек може бити ревидирана?

Ја бих на почетку само допунио моје претходно питање у вези са посетом француског председника Макрона – питање је за Министарство спољних послова – а поводом његових изјава у којима он и директно и индиректно говори о Косову као “независној држави”. Тражио сам неки дан изјашњење нашег министарства у вези са тим. Допунио бих само сада то питање тражењем коментара накнадних изјава наших министара, службеника и високих представника ове владе, од министра Малог до господина Николе Селаковића, који су у својој егзалтацији посетом француског председника (која наравно има значај који не желим да поричем), посебно истицали његову исказану „спремност да се ангажује на тражењу решења“ за проблем Косова и Метохије?! У том светлу, питам, зашто и откуд толико одушевљење, позиви и молба француском председнику да се укључи у решавање проблема Косова и Метохије, ако је он већ свима нама и пред читавом српском јавношћу јасно рекао оно што мисли о Косову као „независној држави“.

Зашто и откуд толико одушевљење, позиви и молба француском председнику да се укључи у решавање проблема Косова и Метохије, ако је он већ свима нама и пред читавом српском јавношћу јасно рекао оно што мисли о Косову као 'независној држави'

Дакле, мало ми је то – најблаже речено – парадоксално, имајући на уму и Устав Србије, као и званичне изјаве председника и премијера које смо и овде у скупштини имали прилике да чујемо.

Али, моје право питање, или друго, али данас главно, иде на адресу Министарства спорта и Министарства финансија, а тиче се одговора које сам добио од Министарства спорта у вези са изградњом Националног фудбалског стадиона. Дакле, ја сам овде био поставио то питање, а Министарство спорта се потрудило да доста опширно на њега одговори,   понављајући више-мање разлоге које смо већ могли да чујемо у прилог изградњи тог стадиона. Ја сам наравно, проблематизовао те разлоге, али свеједно. Помињу се разлози безбедности, помињу се потребе организовања неких међународних скупова, спортских манифестација које захтевају „савршеније техничке услове“. Помиње се „могућа корист од туризма“, као и „развој инфраструкутуре“, до чега би, наводно, могло доћи захваљујући изградњи тог стадиона.

Оно међутим, што ту није јасно и зато ја понављам питање не само Министарству спорта, него га шаљем и на адресу Министарства финансија, јер је господин Мали (тако је бар објављено у медијима) члан, односно један од првих људи у међуресорној групи која треба да донесе коначну одлуку о изградњи националног фудбалског стадиона. Наиме, сходно томе како је раније овде говорено и тумачено, схватио сам да без обзира што су у буџету опредељена средства од чак 250 милиона евра, одлука о изградњи тог Националног фудбалског стадиона у Београду још није донета и ја сам овде апеловао да се та одлука не донесе из разлога који су толико очигледни да их готово не вреди овде ни понављати нити образлагати.

Сада међутим, видим да је у штампи објављен, а и на сајту организације Уједињених нација за Развој (UNDP), 11 јула објављен је тендер, односно „позив за прикупљање техничке документације за изградњу новог Националног фудбалског стадиона у Београду“. Кажем, то је објављено и у штампи и на сајту тог УНДП-аја, мада дискретно. Рок је 5. септембар 2019. године, до када треба да се поднесе документација. Па, у том светлу ја питам директно господина Малог и господина Шапића: „Да ли је донета одлука о изградњи националног фудбалског стадиона?“ Да ли онда и моји апели и нека стручна јавност која се у вези са тим огласила (мада, рекао бих, недовољно гласно), дакле, да ли онда сви ти наши апели касне? И да ли има шансе да – ако је одлука већ донета – она буде ревидирана? И, коначно, чему онда та међуресорна група која ту одлуку треба да донесе, уколико је одлука већ донета?

Разлози против изградње националног фудбалског стадиона су  јасни и очигледни, и не бих их овде посебно елаборирао

Дакле, разлози против изградње националног фудбалског стадиона су  јасни и очигледни, и не бих их овде посебно елаборирао (можемо о томе касније, поводом неке друге тачке дневног реда). Али, свеједно, очекујем конкретан одговор – упркос томе што су у буџету  опредељена средства и што је, како видимо из одговора министарства, још у јулу 2018. (значи, пре тачно годину дана) закључено да је то један од пројеката од националног значаја. Али, из свега онога што се чуло овде у скупштини и што нам је говорио сам министар Мали пре неког времена, стекао сам утисак да још није донесена дефинитивна одлука.

Дакле, понављам: Да ли је одлука донесена? Да ли је дефинитивна? И да ли постоји шанса да се она опозове? Мислим да је ово питање на неки начин чак и услуга владајућој већини, јер мислим да одлука о градњи стадиона неће наићи на одобравање јавности – чак ни оне која је наклоњена Српској напредној странци и актуелној влади.

Хвала.

(НСПМ)

Видети још: Ђорђе Вукадиновић: Зашто нико није реаговао на Макронову изјаву да су Србија и Косово "две европске државе"?