петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Без обзира какве последице биле, нећемо више пристати да у скупштини будемо „фикус“ и толеришемо перманентну злоупотребу пословника и духа парламентарне дебате
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Без обзира какве последице биле, нећемо више пристати да у скупштини будемо „фикус“ и толеришемо перманентну злоупотребу пословника и духа парламентарне дебате

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 04. децембар 2018.

Данас је тачно тачно годину дана од како владајућа већина примењује, овај невероватан метод или механизам парламентарне опструкције, који, као што сам и рекао више пута није забележен нигде у свету.

Дакле, подношење фантомских амандмана од стране владајуће већине на прве чланове, првог закона, прве тачке дневног реда, како се не би стигло расправљати о оним осталим.

То је ствар, на коју смо ми, ја лично и моје колеге спорадично указивали у претходном периоду.  Али, да ли због тога што нисмо били довољно сложни, организовани, да ли због тога што смо наилазили на на зид бахатог одбијања и арогантих прозивки и оптужби са друге стране, просто те наше речи нису некако стизале до јавности, а свакако не до колега из владајуће коалиције.

Годину дана ми смо гледали ту праксу. Некада смо реаговали, ја бих рекао понекада неадекватно и резигнирано се повлачили, а некада су и сами посланици опозиције и сами подносили амандмане на прве тачке дневног реда, и тако покушавали да парирају опструкцији од стране владајуће коалиције, не би ли некако дошли до речи, али мислим да је то било погрешно.

Дакле, неће моћи да се расправља ни о буџету, ни о Косову и Метохији, нити о маниру на који се представници власти обрушавају на опозицију. Неће се расправљати такође, ни о Борку Стефановићу, ни о цртању мета на чела посланика и лидера опозиције

Мислим да смо сада, по први пут после годину дана, заузели исправну стратегију, која, наизглед, делује револуционарно, а заправо је потпуно минимална и елементарна. А то је да непрестано указујемо, у оквиру оног посланичког времена што имамо на располагању, на оно о чему се ради. Извињавам се што то, некима од вас, новинарима и онима који су у току са тим збивањем, може да буде досадно, али, верујте ми, страховито је важно, јер све друго о чему треба да се расправља у овој скупштини, почев од буџета, о којем, понављам и наглашавам, неће моћи да се расправља јер је „завучен“ иза ових првих тачака, а време за расправу ће се потрошити. Тих шест стотина минута ће потрошити посланици из СНС и СРС на своје „амандмане“.

Дакле, неће моћи да се расправља ни о буџету, ни о Косову и Метохији, нити о маниру на који се представници власти обрушавају на опозицију. Неће се расправљати такође, ни о Борку Стефановићу, ни о цртању мета на чела посланика и лидера опозиције. Дакле, ни о чему томе не може да се говори, јер председавајући парламента то – не дозвољавају.

Данас, по први пут присуствујемо једној сасвим другачијој ситуацији, да је председница демонстрирала неку врсту толерантности, заправо, пуштајући само минимално, да и посланици опозиције дођу до речи. Када би се тако наставило, а ја верујем да неће, онда бисмо видели шта је по среди. Или би парламент био блокиран, или би се морао тражити компромис.

Минимални и елементарни компромис је да владајућа већина одустане од ове злоупотребе и да омогући да се понешто каже о конкретним тачкама буџета и о конкретним примедбама које, ми као посланичка група, ја као појединац и остале колеге из опозиције, имамо на конкретне ставке.

Мислим да је скандалозно да земља која се налази у оваквој кризи и оваквој ситуацији као Србија издваја, то јест, задужује се 250 милиона евра за национални стадион. У први мах, нисам веровао, мислио сам да је то нека шала, да је то Њуз.нет

Навео сам два примера и завршићу тиме. Мислим да је скандалозно да земља која се налази у оваквој кризи и оваквој ситуацији као Србија издваја, то јест, задужује се 250 милиона евра за национални стадион. У први мах, нисам веровао, мислио сам да је то нека шала, да је то Њуз.нет. Искрено вам кажем. Тражио сам да лично видим то место, када сам чуо, и док нисам видео својим очима – нисам веровао. Дакле, ја мислим да је то скандалозно, посланици из владајуће већине, министри из владе могу да мисле да је то у реду и да је то исправно.

Минимална ствар је да ја, у року та два предвиђена минута, али по амандману, могу да кажем шта мислим о томе, а да министар из владајуће већине каже зашто је „сјајна ствар да се гради национални стадион од 250 милиона евра“, или да се гради онај фамозни, поменути аутопут, за који се такође задужујемо у износу од 180 милиона евра само у току ове године. Само за прву фазу аутопута Ниш-Мердаре-Приштина. Дакле, аутопут за који сматрам да није приоритет и да је у суштини последица спољњег диктата или жеље наше власти, нашег председника (тада премијера) да се додвори неким спољним факторима када је обећао заједно са Едијем Рамом, сећате се како је тај аутопут лансиран у јавности.

 Свеједно, неко из власти може да мисли „да је то сјајна идеја“, као што неки мисле из владајуће коалиције „да је сјајно да имамо национални стадион“, „да је супер да се гради баш тај аутопут“ и да се задужујемо за 250, или 180 милиона евра за то. И онда ћемо ми рећи шта имамо, они ће рећи, а грађани ће да пресуде.

То је оно на шта личи и што би требало да буде парламентарна дебата. Неко ће то рећи дуже, неко краће, неко ће бити атрактивнији, неко безобразнији. Али, видите, ми такву дебату у скупштини немамо ових годину дана због тога што смо сви помало огуглали. И то је наша кривица, рекао бих, пре свега, нас опозиционих посланика, иако ја нисам био међу онима који су ћутали. А можда је мало и до вас медија, јер смо сви некако прешли преко тога, навикаквајући се из дана у дан, из седнице у седницу, месеца у месец као да је то нешто нормално – а није.

И сада, са данашњим даном, мислим да смо коначно, бар када је о опозицији реч, стали на црту и рекли:„не, то није нормално. Без обзира какве последице биле, да ли нас толерисали, да ли нас избацивали, ми заправо више нећемо пристати да у скупштини будемо, однсосно фигурирамо као нека врста фикуса и да гледамо ову флагрантну злоупотребу пословника, и не само пословника него и духа парламентарне расправе. Као што рекох, и завршававам тиме, нађите ми један парламент у свету, један једини, где посланици власти подносе стотине амандмана на предлоге сопствене владе и онда, наравно, ти предлози сви буду одбијени како би се потрошило све време опозицији предвиђено за расправу.

Хвала

(...)

(3. децембар 2018.)

(НСПМ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер