Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Ана Брнабић нема политички легитимитет и капацитет за функцију премијера, Вучић је предложио да би се додворио САД, а и зато што она никада неће моћи да га угрози

Штампа
недеља, 18. јун 2017.

Ана Брнабић, прва је жена у историји модерне Србије, која је добила мандат за састав Владе. За Седмицу анализирају професор Филозофског факултета Владимир Вулетић и главни уредник "Нове српске политичке мисли" Ђорђе Вукадиновић.

Уредник и водитељ Ана Томашевић.

«Седмица»: Да ли је избор премијера морао бити овакав?

Вулетић: Ово је био најрационалнији избор и ја бих да сам на месту Вучића направио сличан.

Ђорђе Вукадиновић: Ја мислим да избор није ни морао ни требао бити овакав и да је својеврсни скандал што је такав. Веома је индикативно да су се поједини таблоиди попут Блица тако снажно залагали за то, па чак и готово ултимативно («Ана Брнабић МОРА бити премијер»). Ја заиста не видим шта је госпођицу Брнабић, за коју нико пре годину-две није чуо, тако препоручило за место премијера, осим што сам ја још пре неколико недеа по граду слушао како је управо она «амерички избор» . Очекивао сам да ће Вучић макар због таквог писања и притисака да она буде изабрана, одустати од тог предлога, али очигледно није.

Вулетић: Различити таблоиди су лобирали за различите кандидате. Она није амерички избор, иако се руски лобисти труде да то прикажу тако, користиће притом и нецивилизоване методе. Могли смо чути да ће Ана Брнабић бити задужена за економска, а Дачић за политичка питања. Мислим да је то нормално, јер она и ако нема велико политичко искуство има велико искуство када су у питању реформски процеси и економска и административна питања.

«Седмица»: Овај дневни лист је као главне аргументе да она буде изабрана наводио то што је жена, што има добре везе у ММФ-у и што је нестраначка личност.

Вулетић: То што је жена јесте добра порука. А ту је и углед у свету, замислите да у преговорима Београда и Приштине у Бриселу, на њиховој страни имамо једног Харадинаја а на нашој једну Ану Брнабић, какву би то слику послало о њима а какву о нама?

Ђорђе Вукадиновић: Вратио бих се на питање шта је то што је мотивисало Вучића на овакав избор? Мислим да су разлога најмање два. Прво, она треба да му служи као нека врста излога према Западу и либералним круговима, с обзиром да је она тек трећи отворени геј-премијер у Европи (после Ирске и Луксембурга). И друго, важније, то што она нема никакву политичку тежину, нити снагу да га угрози. Јер било је много логичније да предложи или некога из своје партије, која га је изгурала на ову функцију, или, пак, главног  коалиционог партнера Ивицу Дачића, који му је омогућио победу у првом кругу председничких избора јер се одрекао своје кандидатуре. Али он је као мађионичар зеца, из шешира извукао Ану Брнабић. Коначно, мислим да је од значаја, ако не и најважније, и то што је, пре пар година, у сукобу и полемици око рекетирања фирме «Континентал Винд» између клана Удовички и Вучићевог кума Николе Петровића Брнабићка стала на страну Петровића и Вучића.

Владимир Вулетић: Проблем са избором човека из своје партије је тај што он нужно доводи до незадовољства других фракција које постоје у великим странкама, што доводи до нестабилности. А ако се већ не узима из своје партије, па логично је да неће изабрати ни из неке друге, која је уз то доста слабија. Сам њен избор представља одређени континуитет који ће омогућити да Србија настави да води независну политику.

«Седмица»: Лидер СПС је релативно лежерно прихватио избор премијера, док је Драган Марковић Палма рекао да неће гласати за избор Брнабићеве. А нису задовољни ни чланови СНС, може ли то избити као проблем на политичкој сцени?

Ђорђе Вукадиновић: Мени све то личи на својеврсну фарсу. Иако Палма јесте донекле у специфичној позицији јер је он свој имиџ изградио на односу према том геј-питању. А да ли у том његовом ставу  има и неког договора са Дачићем и калкулисања, то не могу са  сигурношћу да кажем. Али пошто сам у скупштини, врло добро знам како и са каквом «аутономијом» гласају посланици СНС и владајуће већине тако да тешко да ту може бити било какве  непослушности и искакања – сем ако се такво «искакање» договори или нареди. Али оно о чему Вучић размишља је вероватно то да не би волео да избор Ане Брнабић у парламенту прође са неком танком већином, већ ће настојати да она буде што импресивнија. Зато можда дође до одлагања седнице. А посебна фарса је што је Вучић изјавио како га је Ана Брнабић, наводно, «обавестила да има подршку посланика», иако ни са ким није имала консултације. У СНС-у јесу рекли да ће подржати сваки Вучићев избор, какав год он био, али и то говори о стању демократије и институција, јер се нигде у демократском свету тако не говори , чак и уколико се тако мисли и ради.

«Седмица»: Да ли је избор Брнабићке угрожен?

Владимир Вулетић: Не мислим да је угрожен. Логично је да људи из странака имају на уму страначки интерес, али логично је да онај који је на челу странке има на уму и нешто изнад интереса странке. Вучић је то већ до сада радио, он је доносио одлуке које нису у интересу СНС. И овај потез показује да њему није стало само до популарности већ пре свега до интереса и угледа Србије.

«Седмица»: Шта ће се наћи у експозеу, можемо ли у њему очекивати нешто ново?

Ђорђе Вукадиновић: Ја не очекујем ништа ново. Од прошлогодишњег Вучићевог експозеа је направљена читава фама и представа, а он на месту премијера није издржао ни годину дана. Ана ће имати некакав експозе, али ће се углавном базирати на програму Вучића, и рећи ће, наравно, да је то континуитет са претходним. Мени је проблематично нешто друго, то што је она очигледно бирана по принципу ''да не заклања сунце'' тј. да не угрози Вучића. А други мотив, као што рекох, јесте да му прибави подршку, не само на западу, већ и код те домаће либералне јавности, коју некада називамо ''другосрбијанцима'', а до које је њему изузетно стало. Неких државничких разлога ту нема. Али  чак и да је председник владе неко други, то не би имало нарочито везе јер је центар одлучивања код Вучића, тако је било чак и када је Дачић био премијер, а он само први потпредседник владе. Оно што је много важније од тога ко ће бити мандатар јесте то да ли ће Вучић остати на челу СНС. Ја сам уверен да хоће, јер неће дозволити да му се догоди оно што се, по његовом наговору, догодило Томиславу Николићу.

Владимир Вулетић: Слажем се са тиме, али не мислим да је то нешто лоше. Напротив, ја мислим да је лоше уколико у држави имамо председника и премијера који су у сталном ривалитету. Јер сетимо се како је било у време Тадића и Коштунице. То Србији није потребно. А добро је и да се пружи рука либералној јавности, јер потребно је да постоји дијалог, а не ровови. Јер црвена линија и национални интереси постоје у свакој држави. Зашто би било спорно правити ''мост''?

«Седмица»: Господине Вукадиновићу, да ли кратак политички стаж нове премијерке може да иде у прилог тези о ограниченом трајању њеног мандата?

Ђорђе Вукадиновић: Да, али не пресудно, јер Вучић је увек у рачуници да ли ће ићи на ванредне изборе или не. Слажем се и да нам је потребна стабилност, али не по сваку цену која подразумева да се моћ не везује за институције већ за личност и сели са њом са функције на функцију. А политику државе, по уставу, ипак првенствено води влада, а не председник. Ако нам је потребна стабилност, потребна је и одређена равнотежа која подразумева да постоји подела моћи. А сада је, са Аном Брнабић као премијером, опет нећемо имати. Сада ћемо имати имати председника који ће фактички бити и премијер.

Владимир Вулетић: Па погледајте шта имамо у суседној Румунији, имамо премијера из социјалдемократске странке, против кога ће његова странка гласати. Јер у свим демократијама у процесу изградње имамо партију која је центар одлучивања.

«Седмица»: А шта би могли да буду адути нове премијерке?

Ђорђе Вукадиновић: Пре свега, то што је нова, и то што има подршку Запада (мада се у то не треба превише уздати јер се у то, својевремено, уздао и Тадић па су му ти кругови окренули леђа када више није могао или хтео да им слепо испуњава жеље). Али минуса је много, много више. Напросто, она сада треба ради оно у шта се претерано не разуме.

«Седмица»: Али вест јесте изразито добро примљена и на Западу и у региону и то је побољшало српски имиџ, али али оно што је у свету плус у Србији је често минус.

Вулетић: Обичног човека интересу пре свега да ли ће она реализовати програм за који је он гласао. Има и оних који ће гунђати због разлога везаних за њену личност али то није доминантно. Сваки избор има плусеве и минусе али код ње ипак превладавају ти позитивни. Важно је да постоји поверење између ње и Дачића, јер са Вучићем се подразумева. А битно је да има и способност да држи односе у влади толерантним.

«Седмица»: Кажу да су у демократијама имиџ добре везе и толеранција је пожељнији од легитимитета?

Ђорђе Вукадиновић: Не слажем се са тим. Легитимитет је увек битан, а она га нема, одноосно, њен легитимитет проистиче само из Вучићеве подршке и његових гласова, као и из тих спољних кругова који је подржавају. А то је слаб легитимитет.

Владимир Вулетић: Па постоје притисци, али њих има увек, често су ти из Москве и јачи, али ипак председник доноси одлуке, нећемо имати ситуацију као из претходног времена када се причало да амбасадори доносе одлуке.

«Седмица»: Мислите ли да ће Ана Брнабић, после свега, као премијер бити упамћена по још нечему осим по свом сексуалном опредељењу?

Ђорђе Вукадиновић: Мислим да ће ипак првенствено остати упамћена као први ЛГБТ премијер. Слажем се да то није најважније, али питање њене сексуалне оријентације је први поменуо и лансирао управо Александар Вучић када ју је пре десетак месеци предлагао за министра и то онда постаје легитимна тема. Но мени је далеко већи проблем њено политичко неискуство и њена везаност за те поменуте центре моћи ненаклоњене Србији.

Снимак емисије можете погледати ОВДЕ.

(НСПМ-Радио Београд)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]