Đorđe Stojković: Konkurs za direktora EPS – moje iskustvo

 Sve je počelo kada je Zorana Mihajlović (1) ministarka energetike, razvoja  i zaštite životne sredine, objavila toga 26. junskog dana 2013. godine da su se samo dva kandidata prijavila na konkurs za direktora EPS i da poziva kandidate da se prijave pre isteka roka konkursa. U tome sa video priliku da testiram transparentnost demokratskih procesa u Srbiji i rešio sam da konkurišem na javnom konkursu za direktora EPS. Mlada demokratija kao što je u Srbiji, uvek mora da bude preispitivana od strane građana, kako bi mogla da buja i napreduje.

Zato sam ja kao mlad stručnjak iz oblasti ekonomije, sa tada 5 godina iskustva u struci diplomiranog ekonomiste i pre toga 4 godine iskustva u direktnoj proizvodnji uglja na Površinkim kopovima „Kolubare“ rešio da ozbiljno pristupim tom konkursu, tako što ću odgovorno prikupiti i dostaviti dokumenta potrebna za prijavu na taj konkurs, a kasnije razraditi svoj Plan i program rada generalnog direktora, koji bih predstavio Komisiji za imenovanje generalnog direktora EPS. Smatrao sam da ću pored pomaganja jačanju demokratije u srpskom društvu, učestvovanjem u demokratski transparentnom procesu za izbor direktora EPS, steći uvid i iskustvo kako se sada po prvi put u istoriji javnih preduzeća biraju direktori i da ću naučiti mnoge stvari od ostalih kandidata slušajući njihova stručna izlaganja planova i programa za poslovanje EPS, koje će oni predstaviti tokom procesa selekcije. Iz tih razloga sam odmah prionuo na posao pronalaženja teksta konkursa da vidim ispunjavam li kao mlad stručnjak, ali opet sa značajnim radnim stažom za svoje godine, uslove konkursa. Prvo sam počeo sa pretraživanjem sajtova: EPS-a i Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ali tamo nisam našao tekst konkursa. Tražio sam dalje po internetu da li su neke novine objavile tekst konkursa i sem objava da je konkurs počeo, nigde nisam mogao da nađem tekst konkursa. Zatim sam sutradan pogledao na poslu sve primerke „Službenih glasnika“ koje su redovno stizale našoj pravnoj službi i tu ga nisam našao. Onda sam uputio mejlove oglasnom odeljenju lista „Politika“ računajući da ću sigurno kod njih naći tekst konkursa, ali sam i od njih dobio negativnu informaciju u vezi sa tekstom konkursa. Još sam poslao mejlove sa istim upitom službi ljudskih resursa EPS i press službi Ministarstva energetike, kao i kabinetu ministra. Ljubazni ljudi iz press službe Ministarstva su mi odogvorili i posle radnog vremena oko 19:40h, da se tekst konkursa nalazi objavljen u Službenom glasniku br. 53/13 i na internet stranici Ministarstva, ali mi nisu dostavili direktan link ka objavi na sajtu. Otišao sam na sajt i na odeljku „javni konkursi“ zaista nisam našao tekst konkursa, niti ga je bilo na odeljku „javni pozivi“, već je tu samo stajao samo poziv za javnu nabavku nekakvog đubriva, verovatno za potrebe rada drugog dela Ministarstva, za životnu sredinu. Otišao sam na sajt Službenog glasnika, ali tamo se ne može ući u određen broj glasnika, ako niste pretplatnik, ali se može pregledati sadržaj svakog broja i nisam u sadržaju tog broja pronašao tekst oglasa. Rešio sam da sačekam do sutra da vidim hoće li odgovoriti iz kabineta ministra ili službe ljudskih resursa EPS. I zaista iz kabineta ministra su odgovorili sledećeg jutra sa direktnim linkom ka tekstu konkursa na sajtu Ministarstva, samo je zanimljivo bilo što se tekst konkursa nije nalazio u kartici „javni konkursi“ nego „javni pozivi“, baš u onoj kartici gde bih se juče zakleo da je stajao samo poziv za javnu nabavku đubriva. Elem, sada su tu stajala dva konkursa za direktore: jedan za JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“ i drugi za JP EPS. Nešto kasnije je stigao mejl od službe ljudskih resursa EPS, koji su mi prosledili isti link, dok je u toku dana iz oglasnog odeljenja „Politike“ stigla oglasna stranica „Politike“ od 16. juna 2013. god. gde je objavljen tekst konkursa, identičan onome sa sajta Ministarstva, s tim što je numeracija tačaka u word dokumentu sa sajta Ministarstva išla: 1, 2, 1, 2, 3, 4, 7, 8, 9, 10, (kao da je neko žurio dok je kucao pa nije proveravao dokument) dok je u oglasu u „Politici“ išla od 1 do 10. Sada kada sam pred sobom imao tekst konkursa iz više izvora, pažljivo sam ga proučio i video da ispunjavam sve uslove i rešio da konkurišem. Da nisam ispunjavao jedan uslov, ne bih konkurisao, jer ja državu shvatam ozbiljno, ali pošto sam ispunjavao sve uslove mislio sam da neće biti neke štete ako konkurišem.

U tekstu konkursa pod tačkom 8. navedeno je decidno koja se dokumenta dostavljaju kao dokaz na konkursu i to:

„izvod iz matične knjige rođenih; diploma o stručnoj spremi; isprave kojima se dokazuje radno iskustvo u struci  odnosno radna knjižica (potvrde, rešenja i drugi akti iz kojih se vidi na kojim poslovima, sa kojom stručnom spremom i u kom periodu je stečeno radno iskustvo)“.

 Sva dokumenta iz tačke 8. sam pribavio i fotokopirao. Pozvao sam navedeni kontakt u Ministarstvu i raspitao se da li dokumenta moraju biti overene fotokopije, pošto sva ta dokumenta postoje u originalu u kadrovskoj službi PD RB „Kolubara“ d.o.o. delu EPS-a, na šta su mi odgovorili da moraju, te sam sve to uredno uzeo na revers i overio u opštini. Priložio sam i dodatna dokumenta, kao što su kopije mojih sertifikata sa učešća na međunarodnim naučnim skupovima i IELTS sertifikat o znanju akademskog engleskog jezika. Poslao sam prijavu sa dokumentacijom, poštanskom Post-Express uslugom „danas za danas“ da stigne do 12h, 1. jula 2013. godine u Vladu Republike Srbije. Iz vesti sam saznao da je u 14h održana telefonska sednica Vlade na kojoj je odlučeno da se konkurs za direktora JP EPS produžava do 20. jula 2013. godine. To me obradovalo, jer sam mislio da će se više kandidata prijaviti, a ja ću imati prilike da čujem više stručnih programa tokom selekcionog procesa, na temu vođenja i reorganizovanja EPS. Bar sam ja tako shvatio izlaganje ministarke Mihajlović da će svi kandidati tokom selekcionog procesa izlagati svoje programe.

DOK. 2. Tekst konkursa skinut sa sajta Ministarstva energetikeDOK.

3. Tekst konkursa objavljen u listu “Politika”DOK.

4. Potvrda o slanju pošiljke na konkurs

Posle nekog vremena opet sam kontaktirao gđu Milu Ljumović, osobu za kontakt za konkurs u Ministarstvu energetike, da vidim da li je počeo selekcioni proces, na šta mi je ona odogvorila da se spremaju testovi provere znanja i stranog jezika, kako bi sve bilo uredno i po propisu.

Prolazili su meseci i ja sam uspeo da završim svoj plan i program rada i reorganizovanja JP EPS, koji sam planirao da predstavim u selekcionom procesu. Pošto je prošlo nekoliko meseci od poslednjeg kontakta sa Ministarstvom energetike, pa sam rešio opet da pozovem gđu Ljumović, ali mi je ovaj put rekla da Ministarstvo energetike više nije nadležno za konkurs i da su oni samo vršili prikupljanje prijava kandidata, a da je selekcioni proces kandidata preuzeo Generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije. Našao sam sve mejl konakte na internetu iz Generalnog sekretarijata Vlade RS i svima sam poslao upit u vezi konkursa, pošto nisam dobio nikakvu povratnu informaciju kao kandidat već mesecima. Čak sam i službenicima poslao mejlove, kada sam video da rukovodioci ne odgovaraju, te čak mislim da sam poslao mejl i tehničkoj podršci sajta, koliko sam žarko želeo da dobijem nekakvu informaciju iz Generalnog sekretarijata Vlade, ali odgovora nije bilo niotkuda. Jasno je da sam hteo da se informišem kada i gde će biti testiranja znanja, sposobnosti, stranog jezika i izlaganje programa rukovođenja i reorganizacije EPS?

Negde u oktobru 2014. godine na drugom tv „Dnevniku“ RTS pojavio se v.d. direktora JP EPS, Aleksandar Obradović i objavio da je on izabran za direktora EPS u jakoj konkurenciji od preko sedamdeset kandidata. Meni je odbijenica od Komisije Vlade RS stigla 17. novembra 2014. godine, ali se po pečatu Vlade na kovertu vidi da je ekspedovana za slanje, 20. oktobra 2014. godine, što je bio i datum na Rešenju o odbijanju prijave na konkurs.

DOK. 5. Propratno pismo od Komisije

DOK. 6.1. Rešenje o odbijanju prijave na konkurs

DOK. 6.2. Rešenje str. 2

DOK. 6.3. Rešenje str. 3

Kao razlog odbijanja moje prijave, navodi se da nisam dostavio sve potrebne dokaze uz prijavu i to: dokument da nisam član organa političke stranke, odnosno da mi je određeno mirovanje u stranci, da nisam osuđivan za krivična dela protiv privrede i da mi nije određena zabrana obavljanja delatnosti u poslovima javnog preduzeća. Uvidom u tačku 8. konkursa za direktora, jasno se vidi koja se dokumenta traže kao dokaz uz prijavu na konkurs i nijedan od ta tri dokumenta koja se navode u odbijenici ne nalaze se na spisku traženih dokumenata. Ona dokumenta koja sam ja dostavio nalaze se tačno po spisku iz tačke 8. konkursa i to se može uporediti sa spiskom dokumenata koja komisija navodi u odbijenici da jesam dostavio.

U tekstu konkursa u tački 3. piše da su „uslovi za imenovanje“ između ostalog da kandidat nije član organa političke stranke, da nije osuđivan za dela protiv privrede i da mu nije određena mera zabrane obavljanja delatnosti javnog preduzeća, ali pošto u tački 8. nije navedeno da se dostavljaju dokumenta koja proističu iz tih uslova, onda sam ja s pravom pretpostavio da će se dokazivanje ispunjenosti uslova iz tačke 3. tražiti prilikom imenovanja direktora, pošto ga komisija bude izabrala, na osnovu dokaza iz tačke 8. koje je dostavio i ispunjenih testova znanja, sposobnosti i isticanja plana i programa reorganizacije EPS. Moja prijava je proglašena kao nepotpuna, iako sam sva tražena dokumenta dostavio. Da su mi iz Generalnog sekretarijata Vlade tražili da im dostavim dodatna dokumenta,  ja bih svakako dostavio, ali nikad me nisu kontaktirali, niti su se odazvali na moje pokušaje da ja kontaktiram njih. Tako su prilikom izbora primenili kriterijume za imenovanje, umesto da su se držali samo kriterijuma za izbor, a onda kada kandidat zadovolji uslove za izbor, traže da provere da li ispunjava uslove za imenovanje.

Na odbijenici piše da ne postoji pravo žalbe već samo tužba sudu. Nisam imao nameru da tužim državu Srbiju, pogotovu što je svrha moje kandidature bila da proverim demokratičnost i transparentnost procesa izbora direktora. Sportski sam podneo poraz, ali neko drugi očigledno nije sportski podneo to što sam se uopšte osmelio da se kandidujem, tako da su za sledećih 6 godina od mog konkurisanja, pokušali da me otpuste 5 puta.

 Svi moji „Potemkinovi“ konkursi u EPS-u

Za vreme Obradovićeve administracije u EPS-u raspisivani su interni konkursi za popunjavanje radnih mesta u okviru preduzeća. Moje iskustvo sa jednim takvim konkursom iz 2014. godine sam detaljno opisao u tekstu “Kako sam konkurisao za službenika u EPS-u” (2).  Na tom konkursu sam prošao sve selekcione procese za poziciju glavnog ekonomiste u Sektoru za razvoj i tržišne analize i na kraju sam obavešten da nisam izabran za posao. Kada sam tražio uvid u biografiju izabranog kandidata, rečeno mi je da je to tajna čuvana Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Ustavom Republike Srbije. Čitaocu će biti interesantno sa kojim žarom direktorka Ljudskih resursa EPS, brani netransparentnost jednog takvog konkursa u mejl korespondenciji sa mnom, dok u korepsodenciju nisam uključio Ministarstvo energetike. Na kraju je zvaničan odgovor bio da niko nije izabran na tom konkursu, iako je isprva direktorka Ljudskih resursa napisala da se ne može otkriti ime kandidata koji je izabran.

U avgustu 2016. godine tokom administracije v.d. direktora Milorada Grčića sam konkurisao na još jedan interni konkurs, Sektoru za ključne investicione projekte, gde sam prošao sve faze testiranja u Ljudskim resursima EPS. Ostalo je još samo da direktor sektora u kome sam konkurisao zakaže razgovor, na kojem će lično izvršiti selekciju kandidata. Ovaj tekst pišem u maju 2019. godine i taj razgovor još uvek nije zvanično zakazan, što se tiče mene kao kandidata. Nezvanično, ne mogu da verujem da je radno mesto na kome se rade važne finansijske analize upražnjeno 3 godine i da EPS funkcioniše bez tih analiza.

Zaključak:

 Elektroprivreda Srbije kao preduzeće sa 100% državnim kapitalom je vlasništvo svih građana Srbije. Prema Zakonu o privatizaciji, koji nikada nije primenjen na EPS, trebalo je do 30.6.2015. godine najkasnije EPS podeliti na akcije, tako da 70% kapitala zadrži država, dok bi svi punoletni građani Srbije dobili 15% kapitala, kao i svi zaposleni u EPS-u na dan 31.7.2007. godine, a sve u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije[3]. Zatim je rok za tranfosrmaciju EPS u akcionarsko društvo pomeren na 30.6.2016. godine, ali je i on probijen. Bez obzira na to što kapital EPS nije prenet njegovim zakonskim vlasnicima – građanima Srbije, on kao preduzeće osnovan sredstvima svih građana Republike Srbije, mora da posluje transparentno i odgovara tim građanima. Prvi korak u transparentnosti poslovanja je izbor menadžmenta na transparentnom konkursu, a zatim izbor svih izvršilaca u okviru javnog preduzeća na transparentnom konkursu. Zato svi građani Srbije imaju pravo da učestvuju na konkursima za izbor generalnog direktora JP EPS, pošto je on vlasništvo svih građana Srbije. Zato sam se ja kandidovao na javnom konkursu za direktora EPS – demokratije radi! I zato sam se kandidovao na unutrašnjim konkursima za izbor izvršilaca u EPS  – demokratije radi! Građani Srbije kao vlasnici kapitala EPS imaju pravo da znaju kako funkcionišu procesi izbora rukovodstva i izvršilaca, koji upravljaju njihovim kapitalom. Kao skromni vlasnik jednog dela kapitala EPS, koji je proistekao iz mojih 15 godina radnog staža u EPS, nisam zadovoljan transparentnošću konkursa za izbor generalnog direktora JP EPS, kao ni onih konkursa unutar samog preduzeća, gde se biraju izvršioci. Demokratija u Srbiji može da buja i napreduje, samo ako je svakodnevno preispitujemo, izazivamo i branimo svojim postupcima! Ja svoj deo na unapređenju demokratije u Srbiji odrađujem svakodnevno i za to plaćam veliku cenu. Kada se motivisani mojim primerom, više ljudi bude angažovalo na unapređenju demokratije u svojim mikro sredinama: u državnom preduzeću, mesnoj zajednici, opštini, onda više niko ne bi plaćao cenu, jer ostaci komunističkog sistema mogu kazniti nekoliko pojedinaca, ali ne mogu kazniti ceo narod!

Što se privatizacije tiče, ne može se privatizovati već privatna firma. EPS je firma u vlasništvu političkih elita, sindikalnih funkcionera i komunističkih porodica koje njime upravljaju i trenutno se po tri generacije istih porodica nalaze na rukovodećim funkcijama u raznim delovima EPS. U istoj vertikali rukovođenja nalaze se: otac, sin, snajka i rođaci. EPS je državno preduzeće samo kada treba da se zaduži u ime Republike Srbije, a kada treba da omogući socijalnu struju siromašnima onda se ne ponaša tako.

U svojim naučnim radovima na temu EPS sam izneo svoj stav da država ne treba da privatizuje EPS, ali svakako treba da poboljša korporativno upravljanje i omogući transformaciju EPS u akcionarsko društvo, gde će građanima i zaposlenima podeliti njihove udele u kapitalu, dok će država zadržati kontrolni paket akcija.

Izvori:

[1] Zorana Mihajlović, Postanite direktor EPS, B92, 26.06.2013. https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.ph

[2] Đorđe Stojković, Kako sam konkurisao za službenika u EPS-u,

https://djordjestojkovic.wordpress.com/2017/10/30/kako-sam-kon

[3] Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije

https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_pravu_na_besplatne_akc

(djordjestojkovic.wordpress.com)