среда, 20. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђоко Кесић: Време евнуха
Хроника

Ђоко Кесић: Време евнуха

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 31. мај 2011.

Уз овај галиматијас око хапшења генерала Младића, сетих се занимљивог податка. Извесни Џон Хиклеј, инспирисан филмом „Таксиста", у јесен 1981. пуцао је на тадашњег председника САД Роналда Регана. Атентат није успео, атентатор је ухапшен... Ово помињем због Џоновог оца који је тог дана пред очима целог света рекао: „Мој син је урадио нешто страшно, у томе га апсолутно не подржавам. Али, он је мој и нећу га се одрећи."

Да ли је Џонов отац изучавао старогрчку филозофију није познато, али засигурно овим штивом није се бавила наша политичка елита, а све је дефинисано у фантастичној сентенци - спознати меру. Наш политички врх прославио је генералово хапшење као да се оженио сеоски атаман. Веселили су се више него Загреб и Сарајево заједно. Један наш политичар рече: „Ово је најсрећнији дан у мом животу?!" Баш ми је драго, бар неко је срећан у оваквој Србији.

Председник Тадић о сопственом великом значају објашњава да није учествовао у акцији хапшења, само је надгледао, као Обама при убиству Бин Ладена. Да ли се министар Дачић осећао као Хилари Клинтон?

Уосталом, ово је време евнуха. Нико, од политике до привреде, не бави се креацијом. Сви нешто продају, тргују. Има ли било шта што власт не би продала за ту маглу звану европске перспективе?

Шта се променило с хапшењем одбеглог генерала, шта смо добили? Свет је овај чин описао као симболичан крај хаоса. Европски званичници кажу да ухапшени генерал отвара европске перспективе Србије, док председник Тадић изјављује да је овим чином скинута љага са Србије... Нема сумње, грађани Србије а и Републике Српске не деле ова мишљења, остали су исти, али данас с много више горчине у грудима.

Искуство нас учи да и са европским перспективама ваља бити опрезан. Позната је прича да је Зоран Ђинђић почетком 2003. у једном наступу у Немачкој изјавио: „Ми смо вама дали све, али заузврат нисмо добили ништа." Покојни премијер у тој алузији говорио је о изручењу Слободана Милошевића. Аналогно томе јавља се сумња хоћемо ли од ЕУ добити ишта више од пољупца Кетрин Ештон?

У међувремену, Срби ће до даљег остати заточеници сопствене историје. Та историја их је надвисила, па због тога бесомучно јуришају на њу, једу јунаке сопствене прошлости. Нарочито ближе прошлости. Све је под сумњом, све од Првог српског устанка до данас. Немањићи, Душан, Лазар и Карађорђе су безбедни. Шта следује овима данас?

(Прес)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер