Ђоко Кесић: Од четири стуба спољне политике остала једносмерна курирска служба из Брисела

Ако Србија ових дана добије статус кандидата за приступ ЕУ, то свакако неће бити гаранција актуелној владајућој коалицији да ће добити наредне изборе. Нити ће негативан одговор Ангеле Меркел најавити победу опозиције на наредним парламентарним изборима у Србији

Још већа је заблуда да ће наши животи и наше друштво бити бољи уколико нас ЕУ устоличи за кандидата. Нажалост, бићемо једнако ружни, неспособни, склони криминалу, преварама, увек склони историјској митоманији и уништавању сопствене државе... Србија нема природнијег и рационалнијег „станишта" од Европске уније, али из становитих разлога у овом тренутку било би нам много корисније да тај статус ових дана не добијемо.

Зашто? Одговор на ово питање зна и последњи амал на железничкој станици у Кривој Феји. Српском друштву је као хлеб насушни потребна револуција. Не она велика октобарска нити ова флаш петооктобарска. Србији су потребне темељне промене, да сама себе распори, истресе из утробе све канцерозно и крене да гради модерну државу од самих почетака. Српском друштву потребно је отрежњење, суочење с истином, потребан нам је српски Бизмарк, човек који ће дефинисати националне циљеве, трасирати нове путеве и извући нас из ове каљуге.

Да је Србија снажна, економски моћна, политички доследна и укомпонована у савремене светске токове, сви би је желели за савезника. Овако смо пример како не би смело да изгледа савремено европско друштво.

Ми овакви какви смо не заслужујемо бољи живот. Не нуде га ни власт ни опозиција. Ми смо појели своју будућност, заправо њу је појела политичка елита којој смо поверили државу на управљање. Нико данас не верује да ће нам сутра бити боље. Немамо ни државну ни националну стратегију. Укупна политика се води данас за данас и то првенствено ради политичког утиска пред бирачким телом.

Та политичка разбарушеност и аматеризам најречитији су у косовској политици коју немамо. До јуче су сви, и власт и највећи део опозиције, стајали иза косовских барикада. Међутим, кад је канцеларка Меркел рекла: „Не могу и барикаде и ЕУ", председник Тадић је позвао Србе да уклоне барикаде. Сви министри су најзад исказали свој „чврст став": „Уклоните барикаде!" Четири стуба наше спољне политике не постоје, остала је једносмерна курирска служба из Брисела.

Ако добијемо кандидатуру за ЕУ, то ће бити само шљокице на њиховом новогодишњем смокингу политичке елите. Нови прамен магле. Србија ће остати земља из које беже сви који могу. И ништа више.

(Прес)