Хроника

Директорка Управе за јавни дуг Србије: Јавни дуг износи око 23,8 милијарди евра, што је 51,9 одсто БДП, до краја 2022. спустићемо га на ниво од око 47 одсто БДП

Штампа
среда, 20. новембар 2019.

 Учешће јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП) Србије смањено је за четири године скоро 20 одсто, а план Управе за јавни дуг је да се спусти на ниво од око 47 одсто до краја 2022. године, изјавила је в.д. директора те управе Ана Триповић.

„Србија се задужује како би финансирала инфраструктурне пројекте, градњу аутопутева и мостова и железничку инфраструктуру, а не као пре неколико година када је тај новац користила за финансирање плата и пензија“, казала је Триповић за Магазин Бизнис.

Друга врста задуживања, како је истакла, служи за отплату скупих старих дугова, па је тако ове године отплаћено више од 1,6 милијарди долара обвезница емитованих 2011. и 2013.

„Успели смо да спустимо јавни дуг, који износи око 23,8 милијарди евра, на ниво од 51,9 одсто БДП-а, до ћега су довела позитивна економска кретања. Приближавамо се зони која пружа безбедност од фискалне кризе у случају глобалних рецесионих кретања“, рекла је Триповић.

Како је објаснила, ревидирана Фискална стратегија за 2020. укључује пројекције јавног дуга за 2021. и 2022. годину и у њој је предвиђена динамика спуштања нивоа јавног дуга на 45 одсто БДП-а.

„Управљање и одрживост јавног дуга ће се обезбедити ограничењем издавања нових гаранција, ограничењем закључивања нових пројектних зајмова у случајевима да претходно одобрени зајмови нису ефикасно коришћени, откупом једног дела скупог дуга коришћењем средстава из повољнијих зајмова или приватизационих прихода уколико за то постоје могућности“, рекла је Триповић.

Говорећи о плану државе о дугорочном задуживању она је навела да је намера да се што више развија домаће тржиште капитала, како би се за финансирање обавеза у буџету користило задуживање како са домаћег, тако и са страног тржишта капитала, јер је то најјефтинији вид задужења.

„Развојем домаћег тржишта, емисијама у домаћој валути и пре свега на дуги рок, побољшаћемо и структуру јавног дуга и повећати однос унутрашњег дуга у односу на спољни. У последњих седам година учињен је значајан напредак у погледу повећања просечне рочности динарских државних хартија од вредности и смањења трошкова финансирања по основу овог вида задуживања. Просечна купонска стопа динарских државних хартија од вредности смањена је са 12,4 одсто, колико је износила на крају септембра 2012. године, на 5,5 одсто на крају августа 2019. годионе“, рекла је Триповић.

На питање колико тренутно држава дугује кроз гаранције јавним предузећима она је навела да је Законом о јавном дугу регулисано да држава може дати гаранцију само ако се средствима кредита за који се даје гаранција финансирају капитална улагања, тако да је јавни дуга по основу издатих гаранција у новембру 2019. године износило око 1,5 милијарди евра, што је за око 46 одсто мање у односу на 2013. годину када је износио 2,8 милијарди евра.

(Бета)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]