Direktorka Uprave za javni dug Srbije: Javni dug iznosi oko 23,8 milijardi evra, što je 51,9 odsto BDP, do kraja 2022. spustićemo ga na nivo od oko 47 odsto BDP

 Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije smanjeno je za četiri godine skoro 20 odsto, a plan Uprave za javni dug je da se spusti na nivo od oko 47 odsto do kraja 2022. godine, izjavila je v.d. direktora te uprave Ana Tripović.

„Srbija se zadužuje kako bi finansirala infrastrukturne projekte, gradnju autoputeva i mostova i železničku infrastrukturu, a ne kao pre nekoliko godina kada je taj novac koristila za finansiranje plata i penzija“, kazala je Tripović za Magazin Biznis.

Druga vrsta zaduživanja, kako je istakla, služi za otplatu skupih starih dugova, pa je tako ove godine otplaćeno više od 1,6 milijardi dolara obveznica emitovanih 2011. i 2013.

„Uspeli smo da spustimo javni dug, koji iznosi oko 23,8 milijardi evra, na nivo od 51,9 odsto BDP-a, do ćega su dovela pozitivna ekonomska kretanja. Približavamo se zoni koja pruža bezbednost od fiskalne krize u slučaju globalnih recesionih kretanja“, rekla je Tripović.

Kako je objasnila, revidirana Fiskalna strategija za 2020. uključuje projekcije javnog duga za 2021. i 2022. godinu i u njoj je predviđena dinamika spuštanja nivoa javnog duga na 45 odsto BDP-a.

„Upravljanje i održivost javnog duga će se obezbediti ograničenjem izdavanja novih garancija, ograničenjem zaključivanja novih projektnih zajmova u slučajevima da prethodno odobreni zajmovi nisu efikasno korišćeni, otkupom jednog dela skupog duga korišćenjem sredstava iz povoljnijih zajmova ili privatizacionih prihoda ukoliko za to postoje mogućnosti“, rekla je Tripović.

Govoreći o planu države o dugoročnom zaduživanju ona je navela da je namera da se što više razvija domaće tržište kapitala, kako bi se za finansiranje obaveza u budžetu koristilo zaduživanje kako sa domaćeg, tako i sa stranog tržišta kapitala, jer je to najjeftiniji vid zaduženja.

„Razvojem domaćeg tržišta, emisijama u domaćoj valuti i pre svega na dugi rok, poboljšaćemo i strukturu javnog duga i povećati odnos unutrašnjeg duga u odnosu na spoljni. U poslednjih sedam godina učinjen je značajan napredak u pogledu povećanja prosečne ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti i smanjenja troškova finansiranja po osnovu ovog vida zaduživanja. Prosečna kuponska stopa dinarskih državnih hartija od vrednosti smanjena je sa 12,4 odsto, koliko je iznosila na kraju septembra 2012. godine, na 5,5 odsto na kraju avgusta 2019. godione“, rekla je Tripović.

Na pitanje koliko trenutno država duguje kroz garancije javnim preduzećima ona je navela da je Zakonom o javnom dugu regulisano da država može dati garanciju samo ako se sredstvima kredita za koji se daje garancija finansiraju kapitalna ulaganja, tako da je javni duga po osnovu izdatih garancija u novembru 2019. godine iznosilo oko 1,5 milijardi evra, što je za oko 46 odsto manje u odnosu na 2013. godinu kada je iznosio 2,8 milijardi evra.

(Beta)