петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дијана Вукомановић: Солидарност показујемо и када друге људе штитимо од себе, опет се изнова учимо шта значи доброчинство и човекољубље; Старост постала нова шифра за стигматизацију
Хроника

Дијана Вукомановић: Солидарност показујемо и када друге људе штитимо од себе, опет се изнова учимо шта значи доброчинство и човекољубље; Старост постала нова шифра за стигматизацију

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 25. март 2020.

Изненађења нема – сви знамо да смо смртна бића. Али, проблем је у томе што нико од нас није спреман да умре баналном смрћу – тако што се заразио вирусом у продавници или превозу.

То би заиста било „изненађење“ за већину људи данас. Иако пристајемо да живимо стереотипан живот модерног човека, још увек замишљамо театралну смрт. И то је парадокс тог нашег баналног савременог живота. Свака генерација има свој смртни страх од неког вируса – давно је то била куга, колера, шпанска грозница, богиње, вариола вера, грип – птичји, свињски, или овај сада најновији тип вируса ЦОВИД-19 који тера страх у кости нашој генерацији  –  каже за Данас Дијана Вукомановић, политиколошкиња и посланица Народне странке.

* Има ли код нас солидарности?

– Тек сада, у условима пандемије, схватамо да солидарност показујемо и када друге људе штитимо од себе – уздржавамо се од контаката ако смо потенцијални носиоци вируса. Дакле, опет се изнова учимо шта значи доброчинство и човекољубље. Новина је што вежбамо такозвану социјалну дистанцу, ми који смо навикли да се срдачно рукујемо и љубимо три пута у образ. Видећемо, када све ово прође, да ли ћемо искоренити ове наше народне обичаје.

* Како подносите информације да је број мртвих у Европи премашио број укупно умрлих у Азији и да број заражених расте. Да ли је страх ушао и у ваш дом?

– Изгубила сам супруга Павла, пре 12 година, у борби са тешком болешћу, и тада сам научила да гледам смрти у очи. Зато поштујем дар живота, исто као што поштујем и прихватам и неминовност смрти. Наравно, бринем о мојим старим родитељима, и знам да им је изузетно тешко што немају слободу кретања. Зато је изузетно важно да млађе генерације покажу изузетну пажњу и негу старим људима. Жива реч, разговор, па макар и преко телефона, за старе људе је најефикаснији мелем. Бојим се да је старост постала нова шифра за стигматизацију, и да човек са годинама губи одлике пуноправног грађанина. Зато морамо да будемо изузетно опрезни и да не дозволимо редуковање људских права и слобода старих људи.

 * Како користите сада вишак слободног времена у време полицијског часа?

– Трудим се да у ово доба глобалне самоизолације и максималног ограничења слободе кретања радим оно што су чинили људи од давнина – упражњавам свакодневне ритуале. Чистим, редим кућу, кувам – поново печем хлеб, да кућа замирише најлепшим, благословеним мирисом. Рецепт сам научила у Црној Гори, на селу подно манастира Морача, и зато га зовем манастирски. Моја молитва је читање књига. Новина је што су то књиге у електронском формату – преко Боокмате апликације, пошто су и књижаре и библиотеке постале „опасна“, потенцијално контаминирана места. Управо сам прочитала књигу Ивана Ивањија „Диоклецијан“, о цару Римске империје који је више уживао у миру своје баште него у огромној моћи и власти. Поучно, и дан-данас.

 * Да ли избегавате да слушате вести које нису тако ружичасте или помно пратите колико је новозаражених и код нас, али и у свету?

– Не верујем у „ружичасте“ вести, ужасавам се и избегавам све врсте „пинк“ медија – било да су електронски, или штампани. Али волим да се информишем преко Твитера, јер нам отвара актуелан и довољно широк прозор у свет. Посматрам трендове, углавном у Европи, делимично и у Америци, а бројке су, наравно, варљиве, колико и променљиве. Импресивно, и помало застрашујуће је што читав свет невољно учествује у једном надреалном, научнофантастичном експерименту у којему се на тест стављају и људска права и људске слободе. И способност сваке државе, да формулише безбедносни одговор на глобалну претњу човечанству.

* Хоће ли свет после овог вируса бити исти?

– Изгледа да ће 2020. година бити преломна година у нашим животима, после које ни ми лично, ни цео свет у којему смо до сада живели, неће више бити исти – очекујем драстичне промене. Преживеће они људи који ће умети или имати довољно ресурса да се прилагоде новонасталој ситуацији, док ће остали бити осуђени на велике губитке, премда не и пропаст. Фосили диносауруса су и данашњем човеку најубедљивија опомена колико смо, у ствари, ми људи крхка бића. Наравно – ја сам оптимиста, и верујем у опстанак човека, и надам се да ћемо имати времена да преиспитамо удео наше одговорности за опстанак свеукупног биодиверзитета – живота на планети Земљи. Човек се претворио у главну штеточину у природи, и морамо да променимо наш начин живота, и наше бескрупулозне поступке.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер