Диана Драгутиновић: Србија у дефициту 150 милијарди динара

Београд - Србија ће ове године бити у минусу 150 милијарди динара, саопштила је министарка финансија Диана Драгутиновић.

Министарка је уверена да ће држава, у складу са недавно усвојеним Законом о фискалној одговорности, постепено напуштати обичај да троши више него што зарађује.

"Следеће године смањује се дефицит за 0,75 посто, дакле идемо ка оздрављењу”, рекла је Драгутиновићева.

Дефицит од 4,8 одсто БДП одређен је ребалансом овогодишњег буџета, чији је нацрт припремљен, али ће стићи до Скупштине тек када га буде одобрила мисија ММФ-а, која је сада у Београду.Тим ребалансом ће новац, раније предвиђен за друге намене, бити употребљен за покривање трошкова који се сада чине ургентнији.У питању су помоћ за општине у Србији и за најугроженије грађане а, према речима председнице Скупштине Славице Ђукић-Дејановић, велики део тих средстава би требало да оде у пољопривреду, првенствено за подстицање млечног говедарства.

Гувернер НБС: Слабљење динара услед неодговарајуће привредне структуре Србије

Шошкић: Лоша привреда, нема девиза, динар слаби

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да је слабљење динара према евру последица недовољног прилива девиза у земљу, услед неодговарајуће привредне структуре Србије.

"Наша привредна структура у овом тренутку, а то је последица десетогодишњих транзиционих промена, није таква да својим извозом може да генерише довољан девизни прилив", истакао је Шошкић гостујући на Телевизији Б92.

Србија има стални дебаланс у размени са иностранством и платнобилансни дефицит изнад девет одсто бруто домаћег производа (БДП), што је основни разлог притиска на девизном тржишту, навео је он и додао да Србија нема довољно страних директних инвестиција, а дознаке грађана из иностранства су смањене.

Истичући да не постоји тачно одређена вредност динара коју ће НБС бранити јер је њен основни циљ одржавање ценовне стабилности, гувернер је подсетио да централна банка води рачуна и о стабилности финансијског система

НБС, према Шошкићевим речима, не жели сувише велики раст неизмирених кредита, односно раст неизмирених обавеза привреде и грађана, јер би то могло да изазове проблеме у банкама и има "домино ефекат" на читав финансијски систем.

Он је рекао да ће стабилност девизног курса долазити постепено уз раст БДП-а, који би у будућности требало да буде заснован на расту извоза.

Оцењујући да ће продаја "Телекома Србија" евентуално донети краткорочну стабилност курса, Шошкић је навео да "суштина није да продајемо и да на тај начин генеришемо приливе већ да постанемо земља у коју се инвестира, у којој се отварају радна места и у којој се производи нешто да би се извозило".

Он није желео да прогнозира будуће кретање динара према евру, подсетивши да ће то зависити од односа понуде и тражње на међубанкарском девизном тржишту, а централна банка интервенисаће пре свега да отклони превелике дневне нестабилности девизног курса.

(Тањуг)