Демостат: Вучић може да утиче на промену расположења грађана у корист ЕУ

 Само трећина грађана гласала би за улазак Србије у ЕУ, док би се 51 одсто изјаснило против, резултати су последњег истраживања Демостата, које је показало и да је однос јавног мњења према том питању исти као однос владе и њених медија према ЕУ.

Такво расположење јавног мњења, које је у великој мери последица проруског наратива у Србији, у кратком року би могао да промени председник државе и лидер највеће странке Александар Вучић, сагласни су саговорници Демостата. За то је потребна Вучићева јасна одлука, промена наратива у провладиним медијима, као и ангажовање страначке инфраструктуре и провучићевски оријентисаних представника политичке и друштвене елите.

Главни истраживач Демостата Срећко Михаиловић уверен је да председник Србије у кратком временском року може у великој мери да промени оријентацију грађана према ЕУ, уз опаску да су се томе надали и званичници Европске уније. Михаиловић своју тврдњу објашњава чињеницом да истраживања показују јаку везаност једног дела присталица напредњака за Вучића.

„Он је први човек Србије, вођа какав Србији треба и они су спремни да га послушају. О томе сведочи и један наизглед баналан пример. Наиме, у прошлогодишњем истраживању смо наишли на податак да је око 15 одсто спремно да прими вакцину против корона вируса ако то затражи или препоручи Вучић. Та спремност грађана да послуша Вучића и кад је рећ о животу, показатељ је дубоке везаности једног дела грађана Србије за Александра Вучића”, рекао је Михаиловић.

Али, како додаје Михаиловић, није реч само о личној вези односно „приватном односу“ између заљубљеног присталице и објекта његове заљубљености, већ и о чињеници да Вучић поседује Српску напредну странку, која је његова продужена рука. Ангажовањем СНС и страначке инфраструктуре која је веома јака, Вучић може на посредан начин да утиче на јавно мњење.

Михаиловић закључује да је за промену јавног мњења потребна тријада у саставу Вучић, њему наклоњени медији и напредњачка страначка машинерија.

„Не бих могао да кажем колико би му времена требало да до промене дође, али је сигурно да то није веома кратак нити веома дуг временски период. Потребно је да се покрене цела машинерија састављена од Вучићеве воље, његове странке и његових медија, уз ангажовање појединаца из политичке и друштвене елите у Србији која је на Вучићевој страни”; рекао је Михаиловић.

Он подсећа да је битна карактеристика српске спољне политике свесно генерисана конфузија у јавном мњењу, које перципира спољну политику Србије као стајање између истока и запада или наставак несврстане политике бивше Југославије.

„Ту конфузију су у јавно мњење уносили они који су били на власти после 1990. године, свесно не желећи да се определе за једну страну, већ рачунајући да ће умиљато јагње моћи две овце да сиса, што се у овом тренутку сигурно не може реализовати. Вероватно ће сила натерати Вучића и његову странку, а потом и грађане Србије, да се определе јер одуговлачење решења има свој крај”, рекао је Михаиловић.

Према Демостатовом истраживању, више од половине испитаника, њих 56 одсто, сматра да Србија не треба да усагласи своју спољну политику са политиком ЕУ, док огромна већина испитаника, њих 80 одсто, верује да Србија не треба да уведе санкције Русији. Такође, 81 одсто испитаника верује да би Србија по сваку цену требало да сачува своју неутралност.

И иако ти подаци звуче обесхрабрујуће за проевропски оријентисане грађане, програмски директор Демостата Зоран Пановић верује да председник Србије може да утиче на њихову промену.

Технологија Вучићеве власти и његовог „цатцх алл” система, који обухвата СНС као партију и јавни круг изван странке, подразумева и јаке проевропске, па чак и про-НАТО елементе, примећује Пановић. Он каже да такви елементи нису већински у односу на традиционално русофилско-радикалско расположење, али нису ни занемарљиви.

“У одређеним расплетима, то би били довољни ресурси да се крене у преумљење јавног мњења”, наводи Пановић. Он сматра да је добар део такозваних русофилских Вучићевих гласача у својој души конформистички оријентисан и да би они сигурно, у варијанти десет пута бољег живота који нуди Вучич, “жртвовали” Русију и брзо прихватили нову политику.

Вучић до такве промене може да доведе врло брзо јер за то већ постоје ресурси, каже Пановић и подсећа да Србија у доброј мери због своје економске политике већ има добре односе са Западом.

Подсетивши да је Слободан Милошевић после Дејтона преумио добар део својих бирача и чак очистио једну тврду националистичку струју из СПС, Пановић каже да Вучић не би имао потребе да чисти нову струју у СНС, јер се она не би појавила.

На питање зашто се Вучич већ није определио за “проевропски оријентисано јавно мњење”, Пановић наводи да му тренутно одговара актуелна политика четири стуба Бориса Тадића, коју је чак довео на ниво главне доктрине, као што је унапредио и доктрину Војислава Коштунице о војној неутралности Србије.

Питање свих питања је да ли постоји воља да се промени јавно мњење у корист Европске уније, сматра извршна директорка Бете Злата Куреш. Она наводи да је проруски наратив у Србији веома присутан последњих година, јачи и уочљивији у односу на друге и да је за његову промену потребна јасна Вучићева одлука.

“То не може да се деси преко ноћи, потребан је одређени период. Међутим, од данас па у наредних годину дана, верујем да би ти наративи могли да се промене”, истиче она.

Додаје да су истраживања ранијих година показивала већу опредељеност грађана за ЕУ, али да су у међувремену на грађане снажно утицали догађаји у Украјини и извесни наративи који су били присутни у јавном мњењу.

“То показује и истраживање Демостата, да је Владимир Путин најпопуларнији политичар у Србији, са процентом мање у односу на Александра Вучића”, наводи Куреш.

Такве наративе диктирају медији који спроводе владину, државну политику, истиче Куреш. Она наводи да једна телевизија са националном фреквенцијом свакодневно промовише инвазију на независну земљу, Украјину, као некакав проруски догађај.

Куреш, међутим, наводи да је и Европска унија схватила да је потребно да ојача промоцију европских вредности у Србији и да се то јасно види кроз поруке које се шаљу.

Истиче да се значајна промена региструје и у Демостатовом истраживању, које први пут показује да су грађани свесни да ЕУ највише улаже у Србији и да даје највише бесповратне помоћи.

(Демостат-Данас)