Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić: Mini hidro-centrale su dobar biznis za uski krug ljudi, ali štetan za Srbiju

 Male hidro-centrale uništavaju prirodu i protivne su nacionalnom interesu, kaže za DW Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu. Predstavljen je izveštaj o biodiverzitetu iz kojeg se i u Srbiji mogu izvući pouke.

Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Francuski institut u Srbiji organizovali su konferenciju "Planeta na izdisaju". Tu je predstavljen izveštaj o Globalnoj proceni stanja biodiverziteta i ekosistemskih usluga. Cilj konferencije bio je da podigne svest građana o ozbiljnosti problema sa kojima se suočava planeta, piše DW.

Male elektrane – veliki problemi

Veliki problem Srbije je i izgradnja mini hidro-elektrana, o čemu je posebno izlaganje imao profesor Ratko Ristić. Dekan Šumarskog fakulteta za DW objašnjava zašto izgradnja tih malih hidro-elektrana ugrožava životnu sredinu.

"Obično se prave u brdsko-planinskim i šumskim područjima i zbog toga morate da posečete pristupne puteve, uklonite vegetaciju, i obavite veoma invazivne zemljane radove. Pregrađivanje rečnog toka dovodi do fragmentacije staništa, i u većem delu godine vodotok nema dovoljnu količinu vode za opstanak živog sveta", kaže Ristić.

Paradoks je da Srbija planira izgradnju 856 takvih mini-elektrana, na osnovu katastra s kraja osamdesetih godina, koji nikada nije postao zvaničan državni dokument, nastavlja profesor Ristić.

"Ali, čak i ako bismo napravili tih 856 mini hidro-elektrana, na godišnjem nivou proizvodnje energije bi imali svega 2 do 3 odsto. Možemo da kažemo da je to rezultat neverovatnog pritiska određenih interesnih grupa, koje su uspele da preoblikuju neke strateške i zakonske akte ove zemlje. Do sada je u Srbiji napravljeno oko sto takvih centrala", ističe Ristić.

"Cena takve energije je dva do tri puta veća od klasičnih načina proizvodnje i to je dobar poslovni potez za jako mali i ekskluzivan broj ljudi. To nikako nije nacionalni interes", naglašava Ratko Ristić za DW. "Na globalnom nivou se došlo do zaključka da je reč o tehnološkoj praistoriji, koja donosi malo energije a ostavlja velike ekološke posledice", kaže Ristić, "i od toga se odustaje".

"Obnovljivi izvori energije se mogu nadomestiti na druge načine. Ministar energetike je, recimo, obznanio otvaranje vetro-parka u Kovačici, snage 104 megavata, što menja 200 malih hidro elektrana. Imamo neiskorišćene potencijale geotermalne energije, a trebalo bi napomenuti da Srbija nema nijedan ozbiljan solarni park", zaključuje profesor Ristić.

(Dojče vele)