Дејвид Мекалистер: Желимо да Србија и Косово раде напорно и дођу до правно обавезујућег споразума

 БРИСЕЛ - Србија треба да настави напредак ка ЕУ, поручује Дејвид Мекалистер пошто је поново изабран на место председавајућег Спољнополитичким одбором Европског парламента и уверава да ће проширење и земље Западног Балкана остати "врхунски приоритет овог комитета".

Власти Србије позвао је да наставе напредак на евроинтеграционом путу земље. 

”Две велике групе, Европска народна партија и социјалисти и демократе, имају сличан приступ проширењу, а то је политика заснована искључиво на испуњавању услова. Ако земља направи напредак, верујемо да се он мора наградити. Верујем да ће Србија моћи да приступи ЕУ онога тренутка када буде стварно спремна. У међувремену могу само да тражим од свих одговорних политичара у Србији да наставе са својим залагањем на овом тешком послу”, поручио је Дејвид Мекалистер.

Он је навео да очекује да ће Србија као лидер ЕУ интеграција наставити са отварањем, али и затварањем приступних поглавља и поновио да питање да ли ће се поглавља отворити или не зависи од укупног напретка земље. 

”Сви који се баве политиком проширења у Београду знају шта мора бити следеће урађено”, поручио је Мекалистер. 

Он је подсетио на више пута поновљен став Брисела да приоритет на евроинтеграционом путу и даље остаје фундаментално питање владавине права. 

На питање Танјуга шта очекује од избора Јосепа Борела на место новог шефа дипломатије ЕУ, Дејвид Мекалистер најпре истиче да је у питању искусан политичар и некадашњи председник Европског парламента који би требало да преузме врло одговоран и изазован посао.

Када је реч о улози Борела као посредника у дијалогу Београда и Приштине, досадашњи известилац за Србију подсећа да после Кетрин Ештон и Федерике Могерини, које су долазиле из земаља чланица које признају независност Косова, нови шеф дипломатије долази из земље која ту независност не признаје. 

Високи представник преставља свих 28 земаља чланица, односно представља интересе оне 23 земље које признају, али и оних пет које не признају независност Косова, оцењује Мекалистер 

”Тамо где се сви слажемо, било да признајемо или не признајемо независност Косова, јесте то да желимо наставак дијалога Београда и Приштине. Желимо да Србија и Косово раде напорно и дођу до правно обавезујућег споразума”, закључио је Дејвид Мекалистер.

Он је најавио и да ће именовања за нове известиоце Европског парламента за све земље на Западном Балкану бити закључена током септембра ове године.

Сребреница - услов или жаљење због порицања геноцида?

Председавајући Спољнополитичким одбором Европског парламента Дејвид Мекалистер каже да је Европски парламент јасан у поруци да ”жали” због порицања геноцидног карактера масакра у Сребреници од стране ”неких политичара” у Србији.

Досадашњи известилац за Србију Дејвид Мекалистер је на питање да ли одговор Европске комисије на писмо досадашњег известиоца за БиХ Кристијан Дан Преде о ”негирању геноцида у Сребреници од стране власти Републике Српске” види као могући нови ”услов” на приступном путу Србије, како наводе медији, одговорио да је Европски парламент по том питању већ дао свој јасан став.

”У усвојеној Резолуцији о Србији, Европски парламент наводи да жали због порицања масакра у Сребреници као геноцида од стране неких власти у Србији”, изјавио је Мекалистер.

Реизабрани председавајући Спољнополитичким одбором Европског парламента овим поводом писало је и поруку охрабрења ”свим политичарима и одговорним људима на Западном Балкану који се залажу за политику помирења и добросуседских односа”.

Европска комисија је почетком ове недеље званично реаговала на писмо које јој је 16. априла упутио тадашњи известилац за БиХ Кристијан Дан Преда у коме се тражи да Комисија одговори на два питања: да ли је свесна честих случајева негирања геноцида и слављења ратних злочинаца у Републици Српској и шта ће урадити да то заустави односно какве последице то може имати по европски пут БиХ.

Након скоро три месеца Европска комисија одговара да ”очекује од БиХ лидера да поштују одлуке међународних судова” и понавља да докумет о ”Кредибилној перспективи проширења и појачаном ангажовању ЕУ на западном Балкану ” из 2018. године ”јасно наглашава да у ЕУ нема места за запаљиву реторику, глорификацију ратних злочинаца као и да се очекују даљи напори у циљу помирење кључни за трајни мир и стабилност региона”.

”Све земље морају да се недвосмислено определе, речима и делом, у превазилажењу заоставштине из прошлости тако што ће радити на помирењу и решавању отворених питања пре улазак у ЕУ”, стоји у одговору Европске комисије.

Овакав одговор Комисије, односно подсећање на већ постојећу политику која се односи на решавања билатералних проблема, помирење и поштовање одлука Трибунала у Хагу, неки од медија у региону повезали су са додатним притисцима и условљавањем Србије на путу ка чланству у ЕУ.

Слично се догодило и крајем новембра прошле године када је Европски парламент приликом усвајања Резолуције о Србији усвојио и амандман у коме некадашњи известилац за Косово Игор Шолтес наводи признавање геноцида у Сребреници као ”фундаментални корак на путу Србије ка чланству у ЕУ”.

Шолтес је у свом амандману изразио жаљење због ”поновљеног порицања геноцида у Сребреници од стране неких представника власти Србије”.

Он је овај амандман поднео у последњем тренутку као тзв ”усмени амандман” након интервјуа који је премијерка Србије Ана Брнабић дала новинару Дојче Велеа Тиму Себастијану.

У том интервјуу премијерка Србије је на поновљена инсистирања новинара на признању геноцида у Сребреници одговорила да ”не мисли да је страшан масакр у Сребреници био и геноцид”.

”То је био гнусни злочин. Ратни злочин. Нисам поносна на то. То није урађено у име српског народа и Србија не може колективно бити окривљена за оно што се тамо дешавало”, одговорила је премијерка Србије.

Усвајање овог амандамана изазвало велику пажњу управо због политичке поруке која се шаље Србији и ”необавезнујућег, али политички додатног условљавања” евроинтеграционог пута земље.

У дипломатским круговима у Бриселу наглашавају да се не сме изгубити из вида да је Србија у званичним оценама и документима Европске комисије и Европског парламента превасходно добила ”позитивну оцену” за свој укупни напредак ка ЕУ.

(Танјуг)