Početna strana > Hronika > Dejvid Mekalister: Želimo da Srbija i Kosovo rade naporno i dođu do pravno obavezujućeg sporazuma
Hronika

Dejvid Mekalister: Želimo da Srbija i Kosovo rade naporno i dođu do pravno obavezujućeg sporazuma

PDF Štampa El. pošta
četvrtak, 11. jul 2019.

 BRISEL - Srbija treba da nastavi napredak ka EU, poručuje Dejvid Mekalister pošto je ponovo izabran na mesto predsedavajućeg Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta i uverava da će proširenje i zemlje Zapadnog Balkana ostati "vrhunski prioritet ovog komiteta".

 Dosadašnji izvestilac za Srbiju, Mekalister kaže da očekuje da će i pored velikih promena u sastavu novog Evropskog parlamenta vodeće partije konzervativaca i socijaldemokrata sačuvati fokus na pitanjima proširenja i Zapadnog Balkana.

Vlasti Srbije pozvao je da nastave napredak na evrointegracionom putu zemlje. 

”Dve velike grupe, Evropska narodna partija i socijalisti i demokrate, imaju sličan pristup proširenju, a to je politika zasnovana isključivo na ispunjavanju uslova. Ako zemlja napravi napredak, verujemo da se on mora nagraditi. Verujem da će Srbija moći da pristupi EU onoga trenutka kada bude stvarno spremna. U međuvremenu mogu samo da tražim od svih odgovornih političara u Srbiji da nastave sa svojim zalaganjem na ovom teškom poslu”, poručio je Dejvid Mekalister.

On je naveo da očekuje da će Srbija kao lider EU integracija nastaviti sa otvaranjem, ali i zatvaranjem pristupnih poglavlja i ponovio da pitanje da li će se poglavlja otvoriti ili ne zavisi od ukupnog napretka zemlje. 

”Svi koji se bave politikom proširenja u Beogradu znaju šta mora biti sledeće urađeno”, poručio je Mekalister. 

On je podsetio na više puta ponovljen stav Brisela da prioritet na evrointegracionom putu i dalje ostaje fundamentalno pitanje vladavine prava. 

Na pitanje Tanjuga šta očekuje od izbora Josepa Borela na mesto novog šefa diplomatije EU, Dejvid Mekalister najpre ističe da je u pitanju iskusan političar i nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta koji bi trebalo da preuzme vrlo odgovoran i izazovan posao.

Kada je reč o ulozi Borela kao posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, dosadašnji izvestilac za Srbiju podseća da posle Ketrin Ešton i Federike Mogerini, koje su dolazile iz zemalja članica koje priznaju nezavisnost Kosova, novi šef diplomatije dolazi iz zemlje koja tu nezavisnost ne priznaje. 

Visoki predstavnik prestavlja svih 28 zemalja članica, odnosno predstavlja interese one 23 zemlje koje priznaju, ali i onih pet koje ne priznaju nezavisnost Kosova, ocenjuje Mekalister 

”Tamo gde se svi slažemo, bilo da priznajemo ili ne priznajemo nezavisnost Kosova, jeste to da želimo nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Želimo da Srbija i Kosovo rade naporno i dođu do pravno obavezujućeg sporazuma”, zaključio je Dejvid Mekalister.

On je najavio i da će imenovanja za nove izvestioce Evropskog parlamenta za sve zemlje na Zapadnom Balkanu biti zaključena tokom septembra ove godine.

Srebrenica - uslov ili žaljenje zbog poricanja genocida?

Predsedavajući Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister kaže da je Evropski parlament jasan u poruci da ”žali” zbog poricanja genocidnog karaktera masakra u Srebrenici od strane ”nekih političara” u Srbiji.

Dosadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister je na pitanje da li odgovor Evropske komisije na pismo dosadašnjeg izvestioca za BiH Kristijan Dan Prede o ”negiranju genocida u Srebrenici od strane vlasti Republike Srpske” vidi kao mogući novi ”uslov” na pristupnom putu Srbije, kako navode mediji, odgovorio da je Evropski parlament po tom pitanju već dao svoj jasan stav.

”U usvojenoj Rezoluciji o Srbiji, Evropski parlament navodi da žali zbog poricanja masakra u Srebrenici kao genocida od strane nekih vlasti u Srbiji”, izjavio je Mekalister.

Reizabrani predsedavajući Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta ovim povodom pisalo je i poruku ohrabrenja ”svim političarima i odgovornim ljudima na Zapadnom Balkanu koji se zalažu za politiku pomirenja i dobrosusedskih odnosa”.

Evropska komisija je početkom ove nedelje zvanično reagovala na pismo koje joj je 16. aprila uputio tadašnji izvestilac za BiH Kristijan Dan Preda u kome se traži da Komisija odgovori na dva pitanja: da li je svesna čestih slučajeva negiranja genocida i slavljenja ratnih zločinaca u Republici Srpskoj i šta će uraditi da to zaustavi odnosno kakve posledice to može imati po evropski put BiH.

Nakon skoro tri meseca Evropska komisija odgovara da ”očekuje od BiH lidera da poštuju odluke međunarodnih sudova” i ponavlja da dokumet o ”Kredibilnoj perspektivi proširenja i pojačanom angažovanju EU na zapadnom Balkanu ” iz 2018. godine ”jasno naglašava da u EU nema mesta za zapaljivu retoriku, glorifikaciju ratnih zločinaca kao i da se očekuju dalji napori u cilju pomirenje ključni za trajni mir i stabilnost regiona”.

”Sve zemlje moraju da se nedvosmisleno opredele, rečima i delom, u prevazilaženju zaostavštine iz prošlosti tako što će raditi na pomirenju i rešavanju otvorenih pitanja pre ulazak u EU”, stoji u odgovoru Evropske komisije.

Ovakav odgovor Komisije, odnosno podsećanje na već postojeću politiku koja se odnosi na rešavanja bilateralnih problema, pomirenje i poštovanje odluka Tribunala u Hagu, neki od medija u regionu povezali su sa dodatnim pritiscima i uslovljavanjem Srbije na putu ka članstvu u EU.

Slično se dogodilo i krajem novembra prošle godine kada je Evropski parlament prilikom usvajanja Rezolucije o Srbiji usvojio i amandman u kome nekadašnji izvestilac za Kosovo Igor Šoltes navodi priznavanje genocida u Srebrenici kao ”fundamentalni korak na putu Srbije ka članstvu u EU”.

Šoltes je u svom amandmanu izrazio žaljenje zbog ”ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od strane nekih predstavnika vlasti Srbije”.

On je ovaj amandman podneo u poslednjem trenutku kao tzv ”usmeni amandman” nakon intervjua koji je premijerka Srbije Ana Brnabić dala novinaru Dojče Velea Timu Sebastijanu.

U tom intervjuu premijerka Srbije je na ponovljena insistiranja novinara na priznanju genocida u Srebrenici odgovorila da ”ne misli da je strašan masakr u Srebrenici bio i genocid”.

”To je bio gnusni zločin. Ratni zločin. Nisam ponosna na to. To nije urađeno u ime srpskog naroda i Srbija ne može kolektivno biti okrivljena za ono što se tamo dešavalo”, odgovorila je premijerka Srbije.

Usvajanje ovog amandamana izazvalo veliku pažnju upravo zbog političke poruke koja se šalje Srbiji i ”neobaveznujućeg, ali politički dodatnog uslovljavanja” evrointegracionog puta zemlje.

U diplomatskim krugovima u Briselu naglašavaju da se ne sme izgubiti iz vida da je Srbija u zvaničnim ocenama i dokumentima Evropske komisije i Evropskog parlamenta prevashodno dobila ”pozitivnu ocenu” za svoj ukupni napredak ka EU.

(Tanjug)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li podržavate formiranje „malog Šengena“ između Srbije, Makedonije i Albanije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner