Dejvid Marš: Kriza evra stvara mogućnost da Nemci napuste evrozonu

Evro se u utorak stabilizovao nakon rekordnog pada i vredi više nego u ponedeljak. Ankete pokazuju da više od polovine Nemaca želi da im se vrati marka.

Investitori su malo manje pesimistični u pogledu sposobnosti evropskih zemalja da se izvuku iz dužničke krize. Ono što je takođe pomoglo evru da malo ojača i stabilizuje se jeste i vest da je Grčka primila 14,5 milijardi evra kao prvi deo pomoći iz posebnog fonda koji je Evropska unija osnovala da bi sprečila produbljivanje grčke krize i proširivanje na ostale članice. Pomoć za Grke pristiže i na tržištu se olakšanje oseća.

No, Fajnenšel tajms, na primer, upozorava da je usvojenim paketom pomoći za Grčku i za ostale članice evrozone kupljeno vreme, ali da su rizici veliki.

Zajednička evropska valuta prolazi kroz izuzetno nepovoljan period. Vrednost joj opada i mnogi se pitaju ima li evru uopšte spasa.

Evro je mogao da uspe

Grci vole evro, žele da budu deo evrozone i Evropske unije i za njih je uvođenje evra druga reč za stabilnost, govorio je početkom 2001. godine tadašnji grčki ministar finansija Jonis Papandoniju na dan kada je njegova zemlja postala dvanaesta članica evrozone.

Evro je međutim, od zamišljenog lepka koji bi zauvek trebalo da spoji zemlje Evrope sada postao kamen oko vrata za mnoge Nemce, Francuze ali i brojne druge čije su poreske uplate upotrebljene za održavanje na površini zemalja, a pre svih Grčke, čiji su se budžeti otrgli kontroli.

Dejvid Marš, autor knjige "Evro: politika nove globalne valute", tvrdi u razgovoru za BBC da je ne tako davno postojala šansa da evro zaista postigne uspeh o kojem su mnogi od navijača jedinstvene evropske valute toliko govorili:

"Problemi su se pojavili, nakon početka primene evra, ulaskom Grčke 2001. godine u evrozonu, kada zemlje članice nisu dobro odradile svoj domaći zadatak. One naime nisu dobro proverile da li su Grci, da tako kažem, "masirali" statističke podatke ili ne. Sve je, tokom više godina, ukazivalo da je kriza neminovna. Svi su bili svesni da države na jugu Evrope, koje su imale višu stopu inflacije i manje uspešnu produktivnost od država poput Nemačke, gube konkurentnost na tržištu. Na njihove proizvode je, po ulasku u evrozonu, otpadao manji deo globalnog tržišnog kolača jer je evro bio preskup. A više nisu mogle da računaju na devalvaciju kao na način za jačanje konkurentnosti tamošnjih industrijskih kapaciteta. Sve te zemlje su nagomilale priličan spoljnotrgovinski deficit i značajan spoljni dug. I to je sada eksplodiralo u Grčkoj."

Marš je uveren da je još pre pet ili šest godina trebalo povući određene konkretne poteze.

Pre svega, ne primati u evrozonu članice sa juga Evrope, što je danas popularna teorija u Nemačkoj. I da je možda sa evrom trebalo krenuti samo u onim zemljama koje po načinu na koji vode fiskalnu politiku i opredeljenost za stabilnost čine homogeniju grupu:

"Lepak koji je sve trebalo da poveže bila je nada da će se ostale zemlje ponašati kao Nemačka i biti veoma stabilne i uspešne u održavanju niske stope inflacije i visokog izvoza. A ne mogu baš sve zemlje da budu kao Nemačka. Mnogi, a među njima i bivši nemački kancelar Helmut Kol, su još pre dvadeset godina, kada je začeta ideja o jedinstvenoj evropskoj valuti, govorili da su za uspeh evra neophodni i neki oblik političkog saveza i fiskalne solidarnosti. Ali to, na žalost, niko nije želeo."

Povratak nemačke marke?

Ankete pokazuju da više od polovine Nemaca želi da im se vrati marka.

Procena Dejvida Marša je da bi ta želja jednom možda i mogla da im se ispuni:

"Marka bi mogla da im se vrati na sporedna vrata jer će sve druge zemlje napustiti evro. Ili bi mogla da im se vrati na glavni ulaz, jer će Nemci biti ti koji će otići iz evrozone. Mislim da je u narednih tri do četiri godine sve moguće."

(BBC)