петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејвид Фридман: Ако САД подигну царине највише ће погодити саме Американце
Хроника

Дејвид Фридман: Ако САД подигну царине највише ће погодити саме Американце

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 22. април 2018.

 Београд је леп… и јефтин, каже Дејвид Д. Фридман, професор права на Санта Клара Универзитету у САД, док се спрема за интервју за Данас првог дана конференције коју су у Београду овог месеца организовали Европски студенти за слободу.

Један од најпознатијих либертаријанаца, анархокапиталиста који се залаже за приватизацију свега, доктор физике, а професор права на Санта Клара Универзитету у САД, иначе према сопственим речима без иједног одслушаног предавања о праву, смирено са осмехом седи на каучу у једној од споредних просторија у Коларчевој задужбини објашњавајући како је могућ систем у коме држава не мора да извршава пресуде већ то могу и искључиво приватници.

„Књига коју тренутно покушавам да објавим бави се феудалним правним системима веома различитим од наших. Обрађујем 13 правних система, бивших и садашњих од којих само један има везе са модерним правним системима. О томе сам предавао последњих 10 година и одлучио сам да то преточим у књигу. Оно што ме је занимало су правни системи у којима је спровођење закона приватизовано и децентрализовано. На пример, такав је био Сага период на Исланду пре 1.000 година. Постојао је судски систем, али власти нису извршавале судске одлуке, већ је извршење било потпуно приватно“, објашњава Фридман, иначе син нобеловца и једног од великана економске науке 20. века Милтона Фридмана.

„Основни услов постојања таквог система је да постоји кредибилна претња уколико си ме оштетио и нећеш да ме обештетиш да ћу те казнити. У ову претњу кривац мора да поверује. На Исланду пре 1.000 година судски систем је помагао, јер ако суд каже да ми дугујеш сви у друштву знају да ако одбијеш да ми платиш и ако кренем на тебе да сам ја добар, а ти лош и сви ће мени помоћи“, наставља он.

* Али како слабији може да прети јачем и да му овај поверује?

– У исландском систему су то решили тако што је захтев за одштету могао да се пребаци на неког другог. Ако ме оштетиш и суд пресуди да мораш да ми платиш неку суму и ако сам старац који не може то од тебе сам да наплати, ја могу да пренесем одштетни захтев на комшију који је снажан и има синове који ће то да наплати од тебе наравно уз надокнаду.

Неке ромске заједнице имају занимљиве системе. У заједницама румунских Рома ономе ко прекрши њихове законе и не жели да обештети оштећеног прете избацивањем из заједнице. У Америци заједнице Рома користе државни систем за спровођење својих закона. На пример, уколико један направи штету другом, оштећени га пријављује полицији и подноси тужбу и тиме га притиска да плати одштету. Када он плати, пријаве и тужбе се повлаче.

* Иако ви тврдите да је то супериоран начин спровођења правде ми имамо стално јачање државе?

Ви у Србији имате мањи утицај државе данас него пре 40 година. Али да, истина је да је утицај државе све већи. То је комплексно питање и ја не знам цео одговор. У случају англосаксонског света можда има везе са историјом. У средњем веку када би неког опљачкали или напали на путу, краљевом путу, онда би осим одштете оштећеном морали да платите и казну краљу. Временом је све више земље припадало краљу, а и казна која се плаћала краљу постајала је све већа, па је онда држава бринула о њеној наплати, а поданици су се временом ослањали све више на државу.

* Од економске кризе 2008. године Маркс поново постаје популаран, а прориче се крај капитализма. Како ви то видите?

Маркс је имао предвиђања, а показало се да се десило потпуно супротно од тога што је он предвиђао. Он је предвидео да ће током времена средња класа бити истиснута, а да ће они на дну бити све сиромашнији. Испоставило се да су они на дну постајали богатији, а средња класа све већа. На глобалном нивоу неједнакост се смањује. У Кини је огроман број људи изашао из сиромаштва. Иначе, постоји чак један пасус који је Маркс написао о чудима 19-вековног капитализма. Не знам о каквом крају капитализма се говори. И велику рецесију је проузроковала интервенција државе а не капитализам.

* Последњих месеци имамо заоштравање економских односа и најаву трговинског рата Америке са Кином, Европом, Мексиком… Ко ће ту бити највише погођен?

Подизање царина највише штети потрошачима у земљи која подиже царине. Они скупље плаћају производе и имају мањи избор. Затим штете и земљи против које се подижу царине, јер смањују извоз тих производа.

Како је онда могуће да иако су штетне по своје грађане државе ипак доносе протекционистичке мере? У теорији избора познато је да мале и добро организоване групе могу да остваре своје интересе на уштрб великих, али неорганизованих група. Тако овде имамо случај да неколико произвођача челика прикупи и уложи нека средства у лобирање за подизање царина на увоз челика, иако ће то да штети бројним другим купцима производа од челика које ће плаћати скупље. Што је већа та група, то се теже организује, па тако сви остали се неће организовати и скупити више новца да лобирају против царина.

* Како се тај трговински рат може одразити на мале земље попут Србије?

Па уколико рецимо САД уведе царине само против Кине онда вас неће погодити, чак напротив, можда ћете повећати извоз у САД на рачун мањег извоза Кине. Али ако дође до општег повећања царина према свима онда ћете свакако бити погођени. Мале земље морају бити отворене, оне не могу као велике земље да задовољавају своје потребе унутрашњом трговином.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер