четвртак, 18. октобар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејвид Филипс: Подела Косова је опасно решење, корекција границе између Косова и Србије дестабилизовала би регион
Хроника

Дејвид Филипс: Подела Косова је опасно решење, корекција границе између Косова и Србије дестабилизовала би регион

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 09. август 2018.

 Подела Косова је опасно решење, корекција границе између Косова и Србије дестабилизовала би регион и потенцијално могла да изазове насиље, оценио је у ауторском тексту за "Балкан Инсајт" Дејвид Филипс, бивши саветник у Стејт департменту и садашњи директор Института за проучавање људских права Универзитета Колумбија у Њујорку.

Он је оценио да би подела могла да значи и нестанак Косова као мултиетничког друштва и неуспех дијалога Србије и Косова уз посредство ЕУ, чији је циљ међусобно признавање у оквиру тренутних граница Косова, преноси Глас Америке.

Филипс подсећа да подела није нова идеја, већ да су је први пут средином деведесетих поменули Добрица Ћосић и други чланови САНУ.

О подели је, каже Филипс, 2007. говорио и немачки амбасадор Волфганг Ишингер, током пропалих преговора између Србије и Косова.

Прошле године шеф дипломатије Србије Ивица Дачић рекао је да је "потребно дугорочно решење које ће се постићи једино кроз договор у коме сви нешто добијају и сви нешто губе".

"Дачић и премијерка Ана Брнабић недавно су разговарали о подели са саветником председника САД Џаредом Кушнером и после састанка Дачић је изјавио да су 'све карте на столу'", подсећа Филипс.

Ипак, идеја о подели отвара многа питања, сматра Филипс.

Најпре, да ли је Српска напредна странка спремна да промени Устав тако да се призна Косово? Да ли би Србија престала да одговара друге земље да признају Косово и да ли би престала да блокира чланство Косова у међународним организацијама? Да ли би Европска Комисија почела преговоре са Косовом о чланству у ЕУ, упитао је Филипс.

Такође поставља питање како би поступиле чланице ЕУ које нису признале Косово - Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија и Словачка?

Чланство у УН "део пакета"

Да ли би подела значила и аутоматско признање Косова? Чланство у УН такође би морало бити део пакета, али је сагласност Кине и Русије по том питању далеко од гарантоване, каже Филипс.

 Он констатује да је замена територија северно од Ибра за албанске средине у Србији попут Прешева, Медвеђе и Бујановца компликована процедура и упитао да ли би замена била симетрична или базирана на вредности територија.

Шта би се десило са етничким Албанцима који живе северно од Ибра? Да ли би Срби јужно од Ибра могли да се преселе на север, казао је Филипс.

Шта би се десило са договором о Заједници српских општина, у складу са Бриселским споразумом? Да ли би Београд могао да тражи ЗСО за српске заједнице на југу Косова, каже он и пита да ли би и како могла да буде подељена имовина на Косову и ко би њоме управљао.

Посебно је поменуо рудник Трепча и језеро Газиводе.

Питање је и ко би сносио одговорност за жртве рата.

Филипс је упозорио да подела може да узрокује нови етнички сукоб на Косову и у региону и дестабилизује мултиетничке државе.

Директор Института за проучавање људских права са Универзитета Колумбија је закључио да подела носи огромне политичке, економске и безбедносне последице, да је траспарентност критична и да се о подели не сме преговарати иза затворених врата, већ да захтева дебате у политичким круговима, цивилном друштву и међународној заједници.

(Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Васељенска патријаршија дати аутокефалност "Украјинској православној цркви"
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер