петак, 13. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејан Шошкић: Србија, у последњих пет, шест година, у просеку има лошије стопе привредног раста од сличних земаља у региону и Европи
Хроника

Дејан Шошкић: Србија, у последњих пет, шест година, у просеку има лошије стопе привредног раста од сличних земаља у региону и Европи

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. новембар 2019.

 Професор Економског факултета Дејан Шошкић сматра да се новим буџетом не улази у фазу раста. "Јер да се желело да се уђе у неку фазу раста требало је наћи више средстава за јавне инвестиције, пре свега оне које дају бољи резултат". Критикује повећање плата у јавном сектору, док новинарка Ивана Павловић оцењује да је тако нешто било и изнуђено, нарочито кад се узме у обзир стање у здравству. Влада је водила арбитрарну политику повећања, каже Павловићева, додајући да сектор безбедности неколико година има раст плата.

Влада очекује 20 милијарди динара дефицита. Мали дефицит је увек добра вест, каже на то Шошкић који наводи да она говори о томе да национална економија не опорезује сувише своје грађане, да порези нису виши него што треба да буду, да се новац троши, што је, додаје, важно.

"Оно што је такође битно је да тај дефицит не буде изнад стопе привредног раста који се планира. Та основна компонента је релативно добро димензионирана и приходи су прилично конзервативно процењени, па не би требало очекивати нека изненађења", казао је у емисији Н1 директно.

Шошкић каже да му највише смета то што су плате у јавном сектору повећане за 9,6 одсто, наводећи да је то износ средстава који је тешко правдати јер нема раста продуктивности. Исто то, подсетимо, критикује и Фискални савет.

Шошкић додаје да наш БДП не расте последњих 10-ак година, односно да у приличној мери стагнира. Гост Н1 каже да смо имали једну добру годину -  2018, када је износио преко 4 посто, а да ће 2019. бити око 3 одсто - што значи да се привредни раст успорава.

Србија, како каже, у просеку има лошије стопе привредног раста од сличних земаља у региону и Европи, кад се узме у обзир последњих пет, шест година. Посебно забрињава што су наше инвестиције у БДП, недовољне, оне су сада 19 одсто, видећемо кад стигну подаци за 2019, али без инвестиција нема привредног развоја, додао је.

Новинарка Нове економије Ивана Павловић додаје да Србија напредује далеко спорије од упоредних земаља, које су углавном земље некадашњег Источног блока, односно државе централноисточне Европе. Ми се не поредимо са Немачком, као што се често дешава потпуно неосновано - то је један спин, злоупотеба, да ви раст БДП-а у било ком кватралу поредите са растом било којих развијених привреда, као што је Немачка, додаје.

"Мали дефицит би послужио да се неки вишак новца усмери у инфраструктуру, образовање, здравство, у изградњу комуналне инфраструктуре, и да се на тај начин привредни раст мало погура", додала је.

Шошкић, враћајући се на повећање плата у јавном сектору, каже да је то популистичка мера која није утемељена на жељи да се дугорочно унапреди конкурентност домаће привреде. Ако повећате плате више него што расте продуктивност, ако имате политику фиксног девизног курса који се истовремено, последњих неколико година, оснажује у односу на евро - у тој ситуацији такво стање је дугорочно одрживо једино ако имате један велики инвестициони циклус и замајац који ће покренути привреду, наводи професор.

Уколико имате фиксни курс, а истовремено инфлацију и врло често реалну апресијацију домаће валуте у односу на евро, ви суштински еродирате конкурентност домаће привреде, каже и појашњава да ће све оно што је направљено у Србији бити скупље у односу на производе из иностранства и то - и на домаћем и на страном тржишту. Тиме ће се отворити трговински дефицит, додао је. Након тога ће,каже Шошкић, да расте платно-билансни дефицит, а затим ће доћи време кад нећемо то моћи да покривамо страним директним инвестицијама и тада ће земља да крене, како оцењује, поново на путању задуживања и обарања домаће економске активности.

Додаје да се оваквом политиком враћамо на сценарио који смо већ гледали током 2000-их, а који је свакако требало избећи. Тиме се шаље лош сигнал онима који желе да улажу у Србији, јер нам расту јединични трошкови рада. Шаље се, додаје и порука да се уместо у извозни сектор више инвестира у сектор услуга.

Не слаже се са оценом да је ово буџет с којим се улази у фазу раста. "Јер да се желело да се уђе у неку фазу раста требало је наћи више средстава за јавне инвестиције - пре свега у оне које дају резултат у смислу економске активности, а не за набавку  војне опреме и технике, што је био случај прошле године. И требало је инвестирати много више у науку, образовање и здравство и то не толико у грађевинске инвестиције колико у плате људима, у подстицање реформских процеса, да се подигне ефикасност у образовном и научно-истраживачком делу, јер је то нешто што обезбеђује дугорочни раст конкурентности и економске активности која се одвија у нашој земљи", рекао је Шошкић.

Од тога колико земља инвестира у образовање и истраживање, од тога колико ћемо имати квалитетно образованих људи, да ли смо у стању кроз наш здравствени систем да наше становнике одржимо у добром здрављу - зависи продуктивност земље и које ћемо место заузети у глобалној подели рада, односно да ли ћемо мотати каблове или ћемо извозити производе и услуге високе вредности и бити богата земља, нагласио је професор.

Повећање плата изнуђено

Павловићева, коментаришући буџет, каже да је на неки начин он предизборни, јер је један од разлога за повећање плате то да  "председник испуни фамозно обећање просечне плате од 500 евра које се вуче већ годинама", иако у суштини то не значи пуно, јер је, како истиче, битна куповна моћ грађана.

Мислим да је ово повећање било и изнуђено, јер је пре свега један део запослених у здравству напустио најпре сектор здравства,  а онда и Србију и вероватно је једини начин, да ове људе који су остали задржите, био да им мало повећате плате, додаје гошћа Н1. У том смислу је сектор здравства у просеку најбоље прошао, нешто веће повећање су добиле медицинске сестре, повећање за лекаре је нешто мање, наводи.

Подсећа да је у процесу фискалне консолидације тај сектор десеткован, односно број запослених је највише смањен - за 10.000 људи. Питање је да ли смо са том мером закаснили, и да ли је чак и са тим повећањем, та плата довољна да те хирурге и сестре задржите, наводи Павловићева.

Јавни сектор трчи напред у односу на приватни с платама, а прилично је непродуктиван - не производе колико би тебало, а вероватно је разлог за то и партијско запошљавање, додала је, враћајући се на повишицу плата. Уместо смањивања трошкова за пословну заједницу, како би јој се повећала конкурентност, тај вишак из ове и наредне године је отишао у повећање плате, додаје.

Гошћа Н1 подсећа да се увођење платних разреда још није десило и питање је, како каже, да ли ће се икад догодити. "Видимо да је Влада водила арбитрарну политику повећања - неки сектори су добили мало више, неки су опет добили иако су добијали и претходних година, као сектор безбедности... Иако ником није јасно зашто баш сектор безбедности, а не образовање и научни радници", додала је.

Сектор безбедности је, подвлачи Павловићева, у периоду од неколико година имао акумулативни раст плата од 30 одсто. Улагања у сектор безбедности су у последњих неколико година повећана десет пута, гледано у односу на удео у БДП, кроз куповину опреме, сада купују хеликоптере, па се поставља оправдано питање приоритета, каже Павловићева, додајући да ти делови у буџету и нису довољно транспарентни, па се не зна за које намене тај новац тачно иде.

У сектору МУП-а примања са свим додацима су изашла на 79.000 динара, што је 25 одсто више од просека зарада у просвети и 30 одсто више него у сектору здравства, навела је гошћа Н1. Чак и са овим повећањем, здравство и просвета не могу да стигну сектор безбедности, подвлачи.

Кључни проблем недостатак домаћих инвестиција

Шошкић, говорећи о олакшицама привреди и смањењу пореских оптерећења, каже да је то корак у добром правцу, само недовољан, а да се могло урадити више, да вишак није отишао на плате. "Кључна ствар је да треба да дође до нових инвестиција и до раста продуктивности. Кад погледамо укупне инвестиције годинама уназад, испод смо регионалног просека, а наш регион је најсиромашнији регион у Европи", наглашава професор.

Каже да стопе привредног раста којима се власт хвали јесу такве да је с њима немогуће стићи ни централноисточну Европу. Стопе раста које Србији требају су 5, 6 и више посто и то у континуитету више година, наводи и додаје да то подразумева да је већи проценат инвестиција у БДП.

У страним директним инвестицијама нисмо тако лоши, кад се стави у однос према БДП, можда бисмо више волели да у тој структури инвестиција има више оних који дају веће плате, запошљавају квалификованију радну снагу, каже професор и додаје - могло би да се поправи доста тога, али обим није лош.

У јавним инвестицијама је било простора, и ту смо могли да направимо у овом буџету позитиван искорак - могли смо да још више инвестирамо - од еколошких пројеката до пројеката иригације, уређења водних корита,  каже Шошкић који додаје да би се то одразило и на БДП.

"Кључни проблем српског развоја јесте недостатак домаћих приватних инвестиција, а то значи да домаћи предузетници немају поверења у домаћи привредни систем и не инвестирају и недовољно се обраћају и банкама и другим финансијским институцијама", подвлачи.

Каже да би реалан раст животног стандарда био кад би се то поправило, а не у одлукама да у "буџету једне или две године поделите више него што смете, па након тога да привреда крене на путању која води у високи дуг и рецесију".

За капуиталне инвестиције се у 2020. години издваја 199 милијарди динара, а гости Н1 кажу да то није довољно за раст.

"Похвално је - завршетак путева и важних саобраћајница, али кад то мало разоткријете, видимо да се наставља са политиком финансирања тих послова прекодиректно склопљених уговора са страним владама", истиче Павловићева наводећи као примере деоницу  Нови Београд - Сурчин, која је директно договор са кинеском владом, па деоница од Кузмина са турским властима, са владом Азербејџана деоница Шабац - Лозница. Додаје да је Моравски коридор још у преговорима, са америчком фирмом - и да се заправо не зна колика је цена километра да сте на јавном тендеру расписали посао, већ је "парцијализована" Србија у директним преговорима, а цена је испреговарана преко међународних споразума.

Привредни амбијент и субвенције

Шошкић, говорећи о привредном развоју, каже да га не може бити ако не уредимо амбијент за конкуретну тржишну привреду, додајући да смо у великој мери еродирали институције система. Ако вам не функциноише правосуђе, ако није способно да у кратком року квалитетно, без сумње на корупцију, заштити својину и уговор, а то наш правосудни систем још не може да уради, ако нисте у стању да имате пословну администрацију, довољно квалитетно образоване раднике, ако немате тржишне услове за које домаћи предузетници сматрају да су фер и да дају подједнаку право и шансу за успех свима - онда имате успоравање какво ми имамо, додао је. То је задатак број један - да се креира тај амбијент, додао је.

Да имамо добро уређен пословни амбијент, истиче Шошкић, не би нам субвенције биле потребне, компаније би долазиле саме.

Упитана о субвенцијама и издвајањима у буџету за то, Павловићева каже да су она нешто мања за стране инвестиције, а сматра да је вероватно под притиском јавности дошло до тога, па је то смањено са 11,8 милијарди на 9,2 милијарде, констатујући да је то похвално. "Али има ставка - субвенције на име улагања на заједничка предузећа, и може се претпоставити да је то можда начин да се покрије улагање у Фијат, и даље остају субвенције у Ер Србију и велики број предузећа" за које је Влада преузела обавезу по уговорима од претходних година, навела је.

Подсетила је и на заједничко предузеће које је Влада недавно направила са кинеском фирмом Чајна роуд корпорејшн, на име индустријског парка у Борчи, констатујући да ће један део новца вероватно отићи у то. "Имамо и ставку остале инвестиције... И оне нису баш мале, сваке године то прилично расте... Те остале инвестиције су само последње три године износиле пола милијарде евра, то уопште није занемарљив износ", наглашава Павловићева.

ЕПС - неопходна темељна рационализација пословања

Говорећи о ЕПС-у, о ком је раније данас говорио и Фискални савет наводећи да мора да реши унутрашње проблеме - вишак запослених, високе плате, велике технолошке губитке, крађу струје - Шошкић каже да би то предузеће могло, потенцијално, да буде профитабилно.

Оно има једну одличну развојну перспективу када би се њиме добро управљало, навео је. Потребне су, каже, темељне промене и отклањање нерационалности којих је, како истиче - много. Неквалификовани радници у ЕПС-у имају плату као лекари специјалисти у клиникама, наглашава гост Н1.

"У ЕПС-у и сличним предузећима мора да се уради темељна рационализација пословања, претварање тих предузећа у јавне корпорације где су порески обвезници, посредством државе, власници", каже Шошкић који додаје да је потребно да се уреде тако да не буду ничија партијска мета нити извор за финансирање. Подсећа да су политичке партије традиционално узурпирале, преко таквих предузећа, државну имовину.

Када одлажете решавање проблема као што је ЕПС, одлажете ситуацију када ће то предузеће моћи да новим инвестицијама постигне конкуретност, да улаже у нова постројења и нове изворе, реши еколошке проблеме, наглашава Шошкић додајући да се те структурне реформе годинама одлажу.

Коментаришући намеру владе да узме кредит за изградњу метроа у Београду, Шошкић каже да то забрињава јер нисмо у позицији за то. Код нас је ситуација ровита, 50 или 52 одсто дуга у односу на БДП је ниво који је и даље изнад законског нивоа - 45 одсто, који није стављен без разлога, наводи професор, додајући да треба тежити да он буде испод 45 одсто.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер