петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејан Шошкић: Оволико јачање динара није смело да се деси у ситуацији када имамо већу инфлацију у Србији него у Еврозони
Хроника

Дејан Шошкић: Оволико јачање динара није смело да се деси у ситуацији када имамо већу инфлацију у Србији него у Еврозони

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 21. септембар 2017.

Динар је данас достигао рекордну вредност. Евро кошта 118,95 динара. Домаћа валута јача је за 3,6 одсто него пре годину дана, а најјача је била у фебруару када се за евро добијало 124 динара.

Народна банка интервенише куповином, ондосно продајом како би ублажила прекомерне дневне осцилације курса. ИнфоБиз Н1 је истраживао зашто динар јача, ко на томе губи, а ко добија, и колико дуго ће имати високу вредност према евру.

Основни услов стабилног курса динара јесте да однос динара и стране валуте буде у балансу. Према речима економисте Дејана Шошкића, главни разлог јаког динара је рестриктивна монетарна политика у Србији.

“Ми смо имали инфлацију која је била испод доње границе инфлационог циља са релативно високим каматним стопама у динарима и са другим елементима монетарне политике који би се могли тумачити да су били рестриктивнији него што је било нужно. И то је у том тренутку давало резултат који су многи желели, а то је стабилност девизног курса”, објаснио је Шошкић.

Бивши гуверенер НБС додаје да се сада, међутим, види да таква политика има своју цену која је довела до јачања динара.

“И оно што је врло важно, морамо рећи, рестриктивнија монетарна политика има за последицу не само јачање динара него, са друге стране, и мању економску активност у земљи”, упозорава Шошкић.

Јачање домаће валуте смањује конкурентност домаћих производа и услуга на међународном и домаћем тржишту. Оваква ситуација иде у прилог свим увозницима и свим дужницима у еврима, који имају приходе у динарима, али и шпекулатнима који зарадјују на курсној разлици.

Јачање динара, тврди Шошкић, дестимулише прилив инвестиција и јачање извоза.

“Суштина српског проблема и решења јесте конкурентна привреда и извоз, а томе свакако не доприноси јачање домаће валуте, које није утемељено на великом извозном потенцијалу или успеху у међународној размени него искуључиво рестриктивном политиком и приливом шпекулативног (краткорочног) капитала”, наводи он,

Шошкић сматра да оволико јачање динара није смело да се деси, посебно у ситуацији када имамо већу инфлацију у Србији него у Еврозони.

Тврди да Србија мора да се усагласи о томе какву монетарну политику ће водити, у супротном ова ситуација, која не одговара домаћој привреди, може потрајати

“Ми тврдимо да гађамо на инфлацију а уствари све време гађамо курс”, тврди Шошкић.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер