Дејан Шошкић: Ми смо једна од најстагнантнијих економија од 2012. до 2016. године, потом смо наставили да заостајемо

 Професор Економског факултета Дејан Шошкић каже за Н1 да од државних званичника већ дуже време слушамо нетачне податке, извучене из контескта, попут оног да ће Србија 2021. годину завршити са најбојим економским резултатима у Европи и да ће економски раст бити око седам одсто. "Ми смо једна од најстагнантнијих економија од 2012-2016. године, потом смо наставили да заостајемо. Ако се оствари стопа раста од 4-5 или 6-7 одсто, кад се стави у контекст, то је испод три одсто на годишњем нивоу и то је далеко од онога што је имала СФРЈ", каже Шошкић.

„Ми смо далеко од онога што нам треба, то се не може ни постићи без домаће индустрије. Имамо добре резултате по привлачењу страних инвестиција, али ниједна земља се не базира на страним, већ на домаћим инвестицијама. У време глобализма, ми смо у утакмици са светом“, казао је бивши гувернер.

Шошкић каже да се ефекти пакета државне помоћи виде одмах, јер када неко прими помоћ од државе, он то одмах види.

„Србија је издашна у мерама помоћи, претерано је када се даје неком коме не треба, сва та линеарна давања, чим се даје свима питање је шта су мотиви, политички или предизборни. Неке мере прошле године су дале резултате, први пакет помоћи грађанима је био добро замишљен, али најављена путања развоја се неће десити, јер следи успоравање следеће године“, сматра он.

Најаву председника Србије о значајним пореским олакшицама за млађе од 40 година, Шошкић не види као стимуланс младих.

„Видим да се говори о мерама које би требало да буду део пореске реформе, а не овако. Ја сам за пореску реформу, свако мењање треба да буде последица анализа. Овде имамо промену која у буџету не доноси нека средства. Требало би уредити систем, да се смањи социјално раслојавање. Србија је у последњих десет година дошла до највећих социјалних разлика, порасле су, једном делу становништва нису доступне неке установе које би требало да буду доступне“, оцењује професор Економског факултета.

Додаје да је образовање најважније.

„Кључно је да променимо однос према учитељима и наставницима, да нам не ничу универзитети, да се ухватимо у коштац са тим као друштво. Земље које су направила пробој по том питању су земље Скандинавије, Јужна Кореја, образовање је најзначајнија тема. Рецимо, фински амасадор је рекао да је покушао да буде наставник, али није прошао тестове па је постао дипломата. Ја се сусрећем са студентима, квалитет знања наше деце опада, чак и они који заврше факултет, то је фундаментални проблем и важно је да се то постави као друштвено питање – где ми желимо да будемо и каква ће да буде подела рада. У буџету се види колико се издваја за то, али и обезбедити квалитет образовања“, рекао је Дејан Шошкић.

(Н1)