среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејан Шошкић: Јачање динара према евру не одговара најздравијем делу српске привреде
Хроника

Дејан Шошкић: Јачање динара према евру не одговара најздравијем делу српске привреде

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 16. август 2017.

 БЕОГРАД - Јачање динара према евру не одговара најзначајнијем и најздравијем делу српске привреде, који користи домаћу радну снагу и домаће репроматеријале и окренут је извозу, изјавио је за Танјуг професор Економског факултета и бивши гувернер Дејан Шошкић.

Ипак, Шошкић верује да је јачање динара у односу на евро краткорочног карактера и да Народна банка Србије прати та кретања.

"НБС има на располагању инструменте које може да користи и обезбеди не само стабилност, већ и реалан однос на девизном тржишту који неће угрозити извозни сектор наше земље", рекао је Шошкић.

Динар је јачи према евру за око 0,5 одсто него пре месец дана, а на годишњем нивоу је јачи за око 3,2 процента. Од почетка године, динар је према евру ојачао за око 3,3 посто.

"Јачање динара у односу на евро или било каква друга промена у девизном курсу је, у суштини, последица различитог нивоа прилива и одлива средстава у финансијски систем. Али, треба да будемо свесни да на тај притицај и одлив утиче више фактора", каже Шошкић.

Један од фактора, како објашњава, представљају извоз и увоз као главне компоненте, али такође, алтернативно, ниво каматних стопа у Србији у односу на каматне стопе у окружењу, и да ли ту постоје одговарајући токови капитала, најчешће краткорочног и шпекулативог типа који могу утицати на девизни курс.

У том смислу, сматра саговорник Танјуга, монетарна политика може да коригује, евентуално, неке токове за које се може претпоставити да нису у интересу дугорочне стабилности финансијског система земље.

Истиче да, уколико постоји и релативна стабилност у јачању динара - постоје и механизми да се спречи даља номинална и реална апрецијација динара.

"У суштини, уколико динар јача, са једне стране одговара свима који дугују у девизама и свима који увозе и продају на српском трзизшту, али не одговара најздравијој компоненти српске привреде, а то је она која користи домаћу радну снагу и домаће репроматеријале и окренута је извозу".

Шошкић наводи да не треба изгубити из вида да прави и здрав привредни развој Србије управо почива на том сектору и да тај сектор не треба да буде изложен, на известан начин, неповољним кретањима по питању девизног курса.

"Треба да знамо да уколико динар јача, то није добро за најзначајнији и најздравији део српске привреде", закључио је Шошкић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер