Дејан Шошкић: Држава не сме да попусти синдикатима

ВРЛО је важно да се у наредном периоду одоли нереалним захтевима и притисцима за подизање плата у јавном сектору - каже, за ”Новости”, гувернер НБС Дејан Шошкић. - Попуштање у том домену би вишеструко утицало на рушење концепта привредног опоравка Србије.

* На шта конкретно мислите?

- Тиме би се пробиле границе дефицита у односу на привредну активност, дошло би до још убрзанијег задуживања земље, и креирали би се инфлациони притисци и на страни трошкова и на страни тражње. Исход тога био би додатно задуживање земље, инфлација, још већи трговински дефицити и притисци на слабљење динара уз смањивање економске активности... Овакав сценарио не треба никоме и важно је да кроз социјални дијалог тога буду свесни сви. Отуда, верујем да нам треба друштвени консензус око једноставних питања: да трошимо само оно што стварамо, а да оно што имамо морамо да трошимо водећи рачуна о сваком динару.

* Како спречити да другу годину заредом инфлација пробије зацртане пројекције?

- На ценовне шокове, као што су нагли раст цена хране, енергије или сировина, монетарна политика нема одговор. Оно што монетарна политика може јесте да смањи преливање тог ценовног удара на систем у целини и на креирање раста инфлационих очекивања. Мере централне банке усмерене су у том правцу. Ипак, ако храна утиче са 37,8 одсто, а контролисане цене са преко 20 одсто на индекс потрошачких цена у Србији којим меримо инфлацију, онда је свима јасно да монетарна политика није свемогућа.

* Значи, нема решења...

- Верујемо да упорном и добро одмереном комбинацијом инструмената монетарне политике инфлација може и мора да се доведе у циљани оквир. Активна сарадња са државом учинила би да се то оствари у краћем року и са мањим трошковима по питању девизних резерви, финансирања повлачења новца из оптицаја и нивоа привредне активности. Током ове године најважније је да контролисане цене остану у оквиру договореног могућег раста до седам одсто циља и да се истраје на фискалној дисциплини, односно да се строго поштује буџет у свим његовим сегментима.

* ММФ је у Београду, на последњим преговорима у оквиру постојећег аранжмана. Треба ли наставати сарадњу са Фондом?

- Верујем да Србија треба да уђе у нов аранжман са Фондом, без обавезе нашег додатног ефективног задуживања. Нови споразум би био добар сигнал за инвеститоре, што би донело могућност јефтинијег задуживања земље. А, на домаћем терену би нам помогао да успоставимо ефикасне механизме фискалне одговорности. Ако бисмо ушли у нов аранжман из предострожности, на рок од две године, мислим да би то било оптимално.

* Говорили сте да ћете покушати да са Владом усагласите и неке мере из њене надлежности, а које би спречиле више цене. Ипак, чини се да ту ништа није урађено?

- НБС није незадовољна сарадњом са Владом. Њој треба одати признање што је, до сада, била релативно успешна и на линији договора са ММФ-ом. Желимо да будемо активни и конструктивни сарадник у унапређењу економског система земље који би Србији коначно омогућио да се стабилно и релативно брзо развија.

* Из Владе, ипак, најављују поскупљење струје, а што ће сигурно допринети подизању инфлације?

- Врло је важно да се подизање цена које су под контролом државе врши врло обазриво. Најбоље би било да се било каква корекција цена у јавном сектору услови претходно започетим пројектима рационализације у тим предузећима. Пуко подизање цена не решава проблем, ако се не подигне рационалност пословања. Оно неће подићи физички обим производње и услуга у тим предузећима и неће утицати на реалан раст бруто домаћег производа. Истовремено, постоје ризици да већи приходи остварени од таквог раста цена оду на плате запослених, а кроз ефекат угледања да се одрази на раст плата и другде и тако у читавом економском систему креирају инфлаторни притисци и на страни трошкова и на страни тражње.

* А, можете ли се у предизборној години одупрети притисцима да смањите рестриктивност, јер за гласаче свакако неће бити добра вест да им се спремају више каматне стопе и за динарске и за позајмице индексиране у страној валути?

- Тек кад цене почну да се враћају ка инфлационом циљу за ову годину, можемо говорити о испуњености услова за постепену релаксацију монетарне политике. Свако другачије поступање НБС било би у супротности са њеним основним циљем који је дефинисан Законом. Када ће се ти услови створити, зависиће у великој мери и од понашања државе по питању нивоа контролисаних цена и кретања плата у јавном сектору и пензија.

* Управа за трезор је у последњих месец дана емитовала записе у вредности од скоро 50 милијарди динара. У којој мери је ово ”штит” од раста курса евра?

- Свака држава, по правилу, треба да има широк спектар различитих хартија од вредности које је емитовала на домаћем и међународном тржишту. Емитовање динарских обвезница са девизном клаузулом мислим да није добро решење. Тиме држава и даље преузима на себе валутни ризик, а због потребе преласка у динаре ради куповине обвезница, инвеститори, по правилу, дестабилизују девизно тржиште и пре емисије оваквих папира и непосредно по њиховом доспећу. Споредни ефекат такве дестабилизације девизног тржишта је да расте ефективна каматна стопа коју држава плаћа на такво задуживање. Што се тиче ”штита” од раста курса евра, он у основи лежи у експортном капацитету домаће привреде, у каматној разлици између динара и евра, у приливу страних директних инвестиција у Србију и од укупних, европских и регионалних финансијских прилика.

* А, колико је све то лоша порука за грађане којима поручујете да у свим трансакцијама треба да се окрену динару?

- Емитовање обвезница са девизном клаузулом или у девизама на домаћем тржишту, слажем се са вама, није потпуно у складу са циљевима динаризације. Наиме, ако су инвеститори у овакве државне папире домаће банке, тиме се не смањује ниво њихове активе, односно, имовине изражене у еврима, а то јесте један од битних циљева динаризације. Уз то, не креира се ни секундарно тржиште хартија од вредности у динарима, а одсуство тог тржишта смањује могућност будућег развоја инструмената монетарне политике. Истовремено, тиме се смањује и могућност да се држави плаћају веће камате на њене депозите код НБС.

(Новости)