Дејан Шошкић: Држава мора да стабилизује цене хране

БЕОГРАД - Процене Народне банке су да ће инфлација за први квартал 2011. бити 5,5 одсто, што је више од планираног. Дејан Шошкић, гувернер НБС, каже да се не одустаје од пројектоване годишње инфлације од шест одсто, али је позвао државу да обезбеди стабилност цена хране која је и даље најзначајнија компонента у инфлацији. Стручњаци кажу да држава може да помогне унапређењем робних резерви, али да су домети тих мера мали.

- Високе месечне стопе инфлације почетком 2011. године последица су, пре свега, поскупљења хране и раста цена које су под контролом државе. Међугодишња инфлација је у јуну 2010. износила је 4,2 одсто, а 12,6 одсто у фебруару 2011, док су цене у марту повећане више него што смо предвиђали. Регулисане цене су у прва два месеца ове године повећане за 4,7 одсто, а кад се урачуна поскупљење струје, раст је био 7,5 одсто, што је за 0,5 одсто више него што је предвиђени раст тих цена за целу ову годину - каже Шошкић.

НБС је за ову годину пројектовала инфлацију од шест одсто, што се, према оцени Шошкића, може постићи до краја године. И даље на инфлацију највише утичу цене хране, па Шошкић позива Министарство пољопривреде и трговине да на њих утиче својим мерама.

- Нелогично је да се из буџета дају субвенције за пољопривредну производњу која иде у извоз и да због несташица те робе поскупљују на домаћем тржишту. Таквим системом субвенција профитирају посредници у производњи и промету и купци у иностранству, а на губитку су грађани Србије - каже Шошкић.

Економиста Милојко Арсић, саветник премијера, каже да је једна од мера која би могла да утиче на стабилизацију цена хране унапређивање политике обавезних резерви.

- Држава треба да купује производе када је њихова цена ниска током сезоне, а продаје их када је цена тих производа висока. Такође, може да утиче и политиком сезонских царина, што може смањити варијабилност цена хране. Држава у том смислу може брзо да реагује и да, ако сезона буде лоша, повећа увоз и тако утиче на стабилност цена. Међутим, све ове мере утичу само на варијабилност цена хране, док су дугорочни трендови у ценама хране великом делом одређени факторима који су ван контроле Владе, а који утичу на понуду и тражњу хране на светком нивоу, као што су напредак технологије и климатске промене или раст стандарда у многољудним земљама и употреба хране за производњу горива. Што се тиче ове године, чак и ако сезона буде просечна, верујем да ће се цене хране стабилизовати - закључује Арсић.

Економиста Горан Николић каже да држава може на неколико начина да помогне и утиче на цене и да су један од тих начина регулисане цене које она може да пропише као што је то било са ценом хлеба.

- Даље, може да утиче и на цене инпута за гас или струју, и да мало активније укључи робне резерве, односно да то буде активније средство за вођење политике цена. Ефекти ових мера не могу да буду драстични, али свакако могу да утичу на стабилизацију цена хране, па самим тим и на инфлацију - каже Николић.

Када је реч о стопи инфлације, Горан Николић каже да је очекивао да ће она у првом кварталу бити од 4,5 до пет одсто и да се плаши да ћемо на крају године “бити задовољни ако она буде једноцифрена”.

- Међугодишња инфлација је у фебруару била 12,6 одсто, али та инфлација није репер. Брине ме то што верујем да ће инфлација у првој половини године бити око седам одсто. У сваком случају, добро је што неће бити висока као прошлогодишња, али тешко ћемо до пројектоване стопе - каже Николић.

(Блиц)