Дејан Мировић: Дачићев новогодишњи поклон Милу Ђукановићу

 Некада су српску дипломатију водили људи попут Јована Ристића, докторанда на Универзитету у Хајделбергу или Стојана Новаковића, предсједника Српске краљевске академије. У дипломатији су били нобеловац Иво Андрић и генијални Црњански. Данас српску дипломатију предводи Ивица Дачић који није научио ниједан страни језик.

Нова српска дипломатија је веома сензибилна према Ђукановићу, вјероватно због пословних веза и веза с оне стране закона. У том бизнис контексту, министри спољних послова Дачић и Лукшић су 2014. потписали Споразум о сарадњи дипломатских академија који има за циљ „образовање и оспособљавање“ Ђукановићевих дипломата. Исте године су потписали Споразум о заједничком раду дипломатских представништва. Споразумом је омогућено Ђукановићевим србофобним дипломатама да на рачун српских пореских обвезника буду смјештени у око 40 српских амбасада широм свијета. Лукшић и Дачић су 2014. закључили и да „односи никада нису били бољи“.

У контексту тих „никада бољих односа“ Виши суд у Подгорици осуђује у мају 2019. године девет српских држављана на вишегодишње казне затвора због такозваног државног удара. Дачићева дипломатија не упућује ни протестну ноту. Напротив, према свједочењу пензионерке (неосуђиване прије тога, мајке и баке) Бранке Милић, српски конзул Драгана Вапа је наговорала да призна „кривицу“. Вапа због тога никада није позвана на одговорност иако је прекршила чак и Бечку конвенцију о конзуларним односима из 1963. која предвиђа да конзули помажу своје држављане у затвору. Зато се може закључити да је за такво понашање Вапа имала сагласност министра. Зато он ћути о Бранки Милић која је прије више од годину дана избјегла у српску амбасаду због тортуре црногорских власти. Српског министра не интересује кршење њених људских права.

Дачић је у мају 2019. осуђујућу пресуду српским држављанима и опозиционом српским посланицима „дочекао“ у Будви у друштву црногорског колеге Дармановића весело поскакујући и карикатурално пјевајући. Његов шеф и ментор Вучић се нешто касније, на дан пресуде, јавно сусрео са Ђукановићем у Тирани. Слично се поновило и у децембру када се, умјесто да буде са својим народом у Никшићу на дан великог црквено-народног сабора, Вучић поново сусрео са Ђукановићем у Тирани.

Коначно, Дачић је почетком 2020. уздрманом Ђукановићу дао својеврсни поклон, изјавом која је на граници фашизма. Он је захтијевао да се држављанима Србије који су поријеклом из Црне Горе одузме држављанство ако се не изјасне о Закону о слободи вјероисповијести (о којем је управо он ћутао неколико седмица). За разлику од митрополита Амфилохија који духовно обједињује вјернике СПЦ у Србији и Црној Гори, Дачић поступа супротно. Тако разбија солидарност вјерника у региону и слаби протесте у Србији. Такође, на овај начин, он је дао и агргумент ДПС-у и дукљанским екстремистима за њихове шовинистичке и србофобне тезе и лажну симетрију.

Да ли је Дачић свог пријатеља рођеног у Котору, извјесног Родољуба Радуловића или Мишу Банану како га назива „Блиц”, питао да се изјасни о Закону о слободи вјероисповијести? С том особом, за којом је расписана међународна потјерница због оптужби за шверц наркотика, Дачић је снимљен на вечери у Београду.

Зашто је Дачић, говорећи о неспорној улози црногорских кадрова у властима у Србији, прећутао да су на Голом отоку процентуално највише страдали људи из Црне Горе и чињеницу да је тада на власти био његов и Ђукановићев идеолошки идол, Хрват Јосип Броз?

Коначно, да ли Дачићев тест лојалности за српске држављане поријеклом из Црне Горе важи само за Матију Бећковића кога уз сагласност Вучића напада Горан Весић, или је тест засад прошао само заједнички пријатељ Ђукановића и Вучића, Беба Поповић?

(direktno.rs-Дан)