Дејан Анастасијевић: Вратио се Воја - нови, млађи и лепши

 У мом крају, у улици Хаџи Продановој, неко је још пре десетак година на зиду XИВ београдске гимназије крупним словима објавио: Воја се враћа! Није, наравно, мислио на неког средњошколца Воју, него на војводу Војислава Шешеља који је у то време био у притвору у Хагу. У међувремену је фасада неколико пута кречена, али се графит исписан масном црном фарбом лако пробио кроз нове слојеве жутог и сасвим се јасно види и данас.

И заиста, током првих пар година Вучићевог мандата изгледало је да сам био у праву. Бивши Шешељев генсек је не само довео одело, реторику и гестикулацију у склад са европским стандардима, него је у свој тим уврстио многе првоборце некадашњег ДОС. Изгледао је решен да стварно сузбије корупцију, држао је прсте даље од медија и толерисао критике, а према суседима је био помирљив чак и кад то нису заслуживали. За разлику од претходника Бориса Тадића, озбиљно је приступио бриселском дијалогу са Приштином и отворио врата Србији за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ.

А онда су ствари пошле по злу, миц по миц али незаустављиво, као она фарба кроз креч.Ево где смо данас: опозиција је скрајнута и убијена у појам, око гласачких кутија вребају батинаши; од медија се, ако хоће да опстану, тражи не само да се суздрже од критике, него да хорски певају Вучићу у славу; нови тајкуни су безобзирнији и грабљивији од старих, а у министарствима се више не краде, него се отима; тужиоци и судије су, захваљујући законима изгласаним по хитном поступку, стављени под готово тоталну контролу; судећи по изјавама које свакодневно стижу из државног врха, од помирења у региону нема ништа, јер је Србија окружена суседима којима владају наркомани, бесни пси и окорели србомрсци који се разликују само по томе што неки хоће да нас кољу одмах, а неки да нам забију нож у леђа на кварно; Србе ван Србије чека нови геноцид; ратним злочинцима, ако су Срби, нећемо више судити, јер српских злочина није ни било: све су их измислили Вилијам Вокер, Медлин Олбрајт и њима слични лажови; Милошевићева политика није имала никакве везе са ратовима из деведесетих, итд.

Када је реч о европским интеграцијама, ствари само наизглед стоје нешто боље. „ЕУ руши Вучића – сувише је Србин и сувише је свој", обавештава нас јутрошњи „Информер". Док Николић одликује председника Белорусије, министар трговине Расим Љајић заговара улазак у руску Евроазијску унију и бесрамно лаже да „то није препрека за европски пут Србије", иако добро зна да би то значило аутоматско раскидање Споразума о стабилизацији и придруживању који имамо са ЕУ, а самим тим и одустајање од чланства. Са Берлином смо још увек добри, али ако из уста Ангеле Меркел стигне једна тешка реч на рачун Вучића, нацртаћемо јој хитлеровске брчиче као што смо цртали Олбрајтовој. Може нам се, јер имамо арапске и кинеске инвеститоре и ракете „Шумадија" од којих дрхти НАТО.

Писац оног графита је био пророк: Воја се стварно вратио. Једино је погрешио јер је мислио на оног старог, изанђалог Воју, који се такође вратио, али је на протеклим изборима схватио да је у Србији чист вишак. Имамо новог, млађег и лепшег.

(Време)