петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дејан Анастасијевић: Да ли је републикански кандидат Доналд Трамп лутка у Путиновим рукама?
Хроника

Дејан Анастасијевић: Да ли је републикански кандидат Доналд Трамп лутка у Путиновим рукама?

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 29. јул 2016.

Америчка трка за избор председника остаће упамћена по два преседана: први пут у историји Сједињених Држава, једна од две велике партије номиновала је жену за кандидата; а затим, први пут је један од кандидата велике партије директно оптужен од старне супротног табора да је агент у служби непријатељске силе.

Ово се догодило републиканском кандидату Доналду Трампу, након што је путем твитера затражио помоћ Руса у проналажењу избрисаних електронских порука које је његова противница Хилари Клинтон држала на свом приватном серверу док је била Државна секретарка.. Иако је велики део порука са њеног компјутера, уз укор за немаран однос према државним тајнама враћен и заштићен, мањи део недостаје, што Републиканце наводи на сумње да ју у тим порукама нешто компромитујуће. „Руси, ако ме чујете, надам се да ћете наћи 30 000 несталих порука", написао је Трамп на твитеру. Пре тога су непознати хакери, за које се претпоставља да су Руси, провалили у базу података Демократске странке и доставили Викиликсу преписку са много непријатних детаља о унутрашњим страначким зађевицама, што је замало бацило у засенак Хиларину номинацију. Након што је Трамп поставио цитирани твит, Демократе су згрожено реаговале оценом да је Трамп позвао страну силу да шпијунира Америку и да има и превише индиција да он ради за Русе, то јест за Владимира Путина.

Овоме су претходили Трампови вишекратни изливи дивљења према Путину, најава преиспитивања останка САД у НАТО, изјава да можда не би требало бранити нове чланице НАТО од руске инвазије, као и отварање могућности да Амерка, кад он постане председник, призна анексију Крима. Томе треба додати и околност да је Трампов шеф изборног штаба Пол Манафорт био саветник и лобиста свргнутог украјинског председника и Путиновог штићеника Виктора Јануковича, и да Трампов саветник Картер Пејџ има фирму у Русији.

Рекло би се, сасвим довољно доказа да Трампа оптуже, у магазину „Слејт" да је „део Путиновог плана да уништи Запад", а у уводнику „Вашингтон Поста" да је „Манџуријски кандидат". Реч је, иначе, о култном политичком трилеру Џона Франкенхајмера из 1959. године у коме Кинези у корејском рату заробе америчког војника из богате и утицајне породице, одведу га у Манџурију и уз помоћ руских стручњака исперу му мозак, а затим га пуштају да „побегне". Младић се враћа у Америку овенчан славом ратног хероја и на крају замало не постане председник САД.

Овај филм, у коме је једну од главних улога глумио Френк Синатра, се својевремено одлично уклопио у атмосферу опште параноје и хладног рата, баш као што се оживљавање тог заплета уклапа у савремене америчке, али и глобалне трендове. Међутим, кад се ствари мало пажљивије погледају, види се да оптужба да је Трамп Путинов агент веродостојна отприлике колико и сценарио за поменути филм. Најпре, Трампове изјаве о НАТО се потпуно уклапају у његову доследно изолационистичку идеологију, по којој САД треба да напусти не само војне савезе, него и трговинске, као што су Светска трговинска организација и ЕФТА. Изразите симпатија за Путина гаје и многи други светски политичари склони чврстој руци, па ни то не треба да чуди. Када је реч о Манафорту и Пејџу, они се јесу мували по Кијеву и Москви, али њих двојица су лобисти који су иначе специјализовани за диктаторе, па су у својој каријери имали и клијенте попут филипинског председника Фердинарда Маркоса и ратног злочинца Џонатана Савимбија из Анголе, који су у хладном рату били на страни САД. И коначно, Трампов апел руским хакерима такође се потпуно уклапа у његов провокативни стил, па оволико згражање над једним твитом није сасвим примерено.

Иако је сасвим вероватно да се Путин смејуљи док прати америчку кампању, он је у овој ствари сасвим невин: Трамп је изворно амерички феномен, као пита од јабука и повремени одстрел црнаца. Није Трамп измислио ни ксенофобију, ни расизам ни мизогинију, ни бусање у патриотска прса, ни изолационизам. Он је само узјахао талас који су покренули „Чајанка" и Сара Пејлин чим је Обама дошао на власт. Тај талас, ношен страхом белаца из средње и радничке класе да ће им мањине и имигранти угрозити позиције, преплавио је велике делове Америке много пре него што се Трамп кандидовао. Оптужујући Путина да покушава да се меша у америчке изборе, а Трампа да је његов агент, Хилари Клинтон и њене присталице траже узрок својих проблема у субверзивном деловању страног фактора. То је, мора се констатовати, чиста трамповштина.

(Време

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер