четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Давор Ђенеро: Неизвесност и криза ствараjу утисак антисрпске климе у Хрватској
Хроника

Давор Ђенеро: Неизвесност и криза ствараjу утисак антисрпске климе у Хрватској

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 27. јул 2015.

 ЗАГРЕБ - Хрватски политиколог Давор Ђенеро сматра да је утисак о антисрпској клими у Хрватској првенствено последица лоше економске ситуације која погодује национализму и неизвесности због могућних политичких промена. 

"Тешко је говорити о некој антисрпској клими у Хрватској. Увек у раздобљима дубоке економске кризе има више национализма, него ли у раздобљима привредног раста", рекао је Ђенеро у изјави Тањугу. 

Хрватској, како додаје, вероватно предстоји смена власти на следећим изборима.

"А утисак некакве заоштрене антисрпске климе ствара се због неизвесности које таква смена доноси", сматра он. 

Највећа српска странка у Хрватској, како наводи, чврсто се везала уз тренутну администрацију, иако у овом мандату ни по чему није напредовала мањинска заштита у Хрватској, и посве прекинула комуникацију с другим блоком, који ће вероватно освојити власт на идућим изборима. 

"Тиме је интерес српске заједнице у Хрватској до неке мере угрожен, због идеолошких приоритета политичке елите Срба у Хрватској", оцењује он.

Када је реч о прослави 20. годишњице Олује, Ђенеро сматра да Хрватска и Србија очито нису рашчцистиле темељне појмове, а да је заправо врло мало потребно да би се постигло међусобно разумевање.

 

"Хрватска пропушта да изрази пијетет према цивилним жртвама Олује, претежно хрватским Србима, пропустила је да заустави пљачку, палеж, али и малтретирање и убијање цивила који нису избегли пред војном операцијом", наводи он и додаје да је систематски уништавана имовина и спаљиване куће како би се отежао повратак.

Са друге стране, Србија, тврди Ђенеро, занемарује да је Олуја била, како наводи, "легитимна ослободилачка акција којом је срушен квислиншки противдемократски режим и спречено понављање злочина у Бихаћу, какав се догодио у Сребреници".

Он такође сматра да главни проблем крајева "ослобођених" Олујом није различита интерпретација те војне акције на српској и хрватској страни, него демографска и економска девастираност тог подручја. 

На тим подручјима данас, како указује, живи само половина предратног становништва, Срби су само нешто више погођени том демографском девастацијом него Хрвати, а радних места је само четвртина предратних.

Проблем је, како објашњава, што нема систематске политике развоја, а тамо где је она на локалном нивоу успостављена, односи међу хрватским и српским становништвом су хармонични, као на пример у Удбини.

Говорећи о организовању војне параде поводом 20. годишњице Олује, Ђенеро оцењује да је реч о "изразито незрелој политичкој одлуци премијера Зорана Милановића и његове владе", те да није јасно какву би поруку војна парада требало да пошаље.

"Дипломатија Србије добро је искористила прилику и изјавама министра Дачића створила утисак као да САД и државе НАТО савеза избегавају Милановићеву параду због те претње, а не због политичког интереса и поруке Загребу да се на овај начин не сме 'солирати', кад си члан озбиљне војно-безнедносне организације", истиче Ђенеро.

Према његовим речима, Хрватска је својом једином досадашњом парадом у мају 1995. године - непосредно након операције Бљесак, а пред Олују - слала поруку Србији и, како каже, "окупацијским властима на окупираној територији Хрватске".

Тадашње показивање војне моћи могло је да делује као најава ратне операције, али и као одвраћање од рата и подстицање друге стране да прихвати мирно решење, сматра он.

С друге стране, верује Ђенеро, војном парадом у Београду поводом 70. годишњице ослобођења "Србија је Европској унији и НАТО савезу поручивала да има алтернативу европеизацији и евроатлантском повезивању". 

Такође, порука војне параде у Москви поводом 70. годишњице од краја Другог светског рата, била је, како каже, исто тако јасна: упућена рубним земљама НАТО савеза, Балтичким републикама и Пољској, и њихова руководства су је врло су добро разумела.

Хрватска је, сматра он, рубна држава НАТО савеза, али није на линији опасности од руског удара на НАТО, и свака њена војна порука ишчитава се у контексту чланства у НАТО. 

"НАТО савезу није у интересу да шаље земљама Балкана, а посебно не Србији, било какву поруку која би хомогенизовала проруске снаге, него пре свега игнорисати те политичке опције, а оснаживати оне демократске, проевропске и евроатлантске", каже он.

Својом војном авантуром премијер Милановић, који очигледно не разуме значење чланства у Северноатлантском савезу, искочио је из интереса НАТО и остао изолован, закључио је Ђенеро.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер