Давиде Денти: Вучићева Влада поносно показује саосећање и ефикасан однос према избеглицама

РИМ - Србија је изабрала да не реагује на подизање мађарског зида затварањем својих граница за људе којима је потребна међународна заштита и уместо тога Влада премијера Александра Вучића је поносно показала саосећање и ефикасан однос према избеглицама које прелазе преко њене територије, наводи у свом тексту на порталу "Аспениа" аналитичар Давиде Денти.

Србија је прекопирала македонски систем давања транзитних дозвола на 72 сата избеглицама и организовала четири транзитна кампа на својим јужним и северним границама, док се пети припрема у Београду, пише Денти у тексту на који је указао и шведски дипломата Карл Билт на свом Твитер налогу.

Истовремено, становништво Србије је показало велику солидарност са Сиријцима, дајући им храну, склониште и помоћ.

Сам Вучић се појавио међу сиријским избеглицама у београдском парку 19. августа, а нешто касније на скупу у Бечу је рекао да је Србија третирала избеглице много боље од неких земаља ЕУ и није употребила сузавац против њих, подсећа италијански аналитичар.

Вучић је, такође, тада казао да је реч о очајним људима, а не криминалцима или терористима, потврдивши да Србија никада неће дизати зидове или ограде због њих, наводи Денти.

Он је подсетио да је премијер Србије почетком септембра на скупу на Бледу најавио да ће Србија прихватити део сиријских избеглица у оквиру механизма ЕУ за њихову реалокацију, као да је и сама чланица ЕУ.

Денти указује да има неколико разлога зашто Србија приступа избегличкој кризи на донекле помирљив начин. Први разлог је њена недавна прошлост, и то што њени грађани још добро памте шта значи тражити уточиште у бекству од рата од пре само 15 година.

При том, вера или етничка припадност нису представљали баријеру за солидарност у земљи у којој већ живе значајне заједнице Албанаца у Прешеву, Бошњака у Санџаку и Мађара у Војводини, наводи Денти у свом тексту.

Додатни разлог за отвореност Србије према избеглицама и мигрантима је у њеној међународној позицији, пошто је Србија кандидат за пријем у ЕУ и очекује почетак преговора о приступању ЕУ.

Притом, ствари нису напредовале глатко: Београд је имао неутралан став према украјинској кризи 2014. и није се прикључио санкцијама Запада према Русији, а односи са Бриселом су захладнели у јулу 2015. након што је Москва уложила вето на британску резолуцију у УН поводом 20. годишњице злочина у Сребреници, оцењује Денти.

Међутим, након инцидента и напуштања церемоније у Сребреници 11. јула, српски премијер је, чини се, схватио да су ствари отишле предалеко и одмах усвојио максимално помирљив приступ - позвао је, између осталог, чланове Председништва БиХ и говорио на конференцији у Бечу 27. августа у име свих влада региона.

У међувремену, настављени су и преговори са Косовом који су довели и до споразума од 26. августа о успостављању ЗСО.

У том контексту, избегличка криза је још једна прилика за Србију да демонстрира своју добру вољу и приврженост оним вредностима које се сада критички преиспитују у осталим земљама ЕУ, наводи Денти.

Он подсећа и на изјаву српског премијера Вучића о томе да Србија дели европске вредности и да за Србију ЕУ није банкомат, као и да сада Вучић очекује да Европска комисија одреди датум почетка преговора са ЕУ о првим поглављима.

Награда би могла доћи веома брзо, што је потврдио и комесар ЕУ Јоханес Хан - могуће и до краја године, закључује Денти.

(Танјуг)