Хроника

Дарко Танасковић: Турска спољна политика постаје све изразитије неоосманистичка

Штампа
субота, 31. октобар 2015.

Односи Турске и Србије, који се у економској сфери убрзано развијају, на политичком плану су и даље таоци неоосманистичких амбиција Анкаре, каже за "Блиц" познати исламолог.

Исламолог Дарко Танасковић, аутор књиге “Велики повратак Турске?” која је однедавно у продаји, у разговору за “Блиц” наглашава да Турска покушава да се ослонцем на балканске муслиманске заједнице што чвршће укотви као доминантна регионална сила.

- У новије време то се углавном настоји реализовати дискретније, средствима „меке моћи“, а не политички наметљиво, као пре неколико година.

Како бисте оценили спољну политику Турске?

- Од почетка деведесетих година прошлог века, после престанка хладног рата и укидања биполарне поделе света, почевши с економски либералистичким и идејно исламистичким отварањем председника Тургута Озала, турска спољна политика постаје све изразитије неоосманистичка, с основном идејом да се у новим условима и савременим средствима искористи измењена међународна коњунктура и обнови доминантни утицај Турске на просторима који су некад припадали Османском царству.

Доласком на власт Ердоганове АК партије неоосманистичко усмерење турске спољне политике приметно ојачава, а Ахмет Давутоглу, универзитетски професор међународних односа, својевремено Ердоганов спољнополитички саветник, својом студијом „Стратегијска дубина“ (2001) први теоријски заокружује неоосманистичку доктрину, да би, као министар иностраних послова, од 2009. године почео систематично и доследно да је спроводи у пракси.

Кад кажете да је “прагматизам стуб турске спољне политике”, на шта конкретно мислите?

- Прагматизам турске спољне политике огледа се у томе што је она, никада не губећи из вида свој стратегијски неоосманистички циљ, кадра да се прилагођава променљивим међународним околностима и да се у сваком тренутку користи компаративним предностима којима располаже.

Они на чији рачун се турски прагматизам испољава склони су да га сматрају превртљивошћу и непринципијелношћу. Турци се с тим, наравно, не слажу. И на одређени начин су у праву јер турска политика заправо није лишена принципијелности, само што је једини принцип којег се придржава уско схваћени турски интерес.

Кажете да је Давутоглуова формула велике Турске = неоосманизам+ пантуркизам + ислам. Да ли је та идеја остварива?

- Операционализован као конкретна спољна политика, концепт неоосманизма је ограничене носивости, баш зато што је амалгам суштински, у крајњем извођењу, противречних идеологема.

Неоосманистички идеал складне реализације приоритета успостављања непроблематичних односа са свим суседима и диверзификовања спољнополитичких вектора, уз еквидистанцу према свим битним факторима на светској сцени, једноставно је неостварљив, поготово у условима већих поремећаја равнотеже у међународним односима. Са „арапским пролећем“, у којем се Турска није снашла, то се потврдило.

Могућ пријем Косова у Унеско

Хоће ли Косово бити примљено у Унеско?

- Није искључено да Косово буде примљено у Унеско, али је бар исто толико могуће и да не буде. Србија дипломатски чини све што је у њеној моћи да се реализује ова друга могућност.

И. М. Јаснић

(Блиц)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]