субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дарко Танасковић: Рушење манастира на Косову и Метохији представља ратни злочин
Хроника

Дарко Танасковић: Рушење манастира на Косову и Метохији представља ратни злочин

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 29. август 2015.

БЕОГРАД – Рушење манастира на Косову и Метохији представља ратни злочин, рекао је данас амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић.

Танасковић је, гостујући у Дневнику РТС-а, нагласио да је јасно да је оно што се догадало од 1999. године са српским манастирима ратни злочцин, оценивши да „треба да се изборимо да однос према томе буде као према злоцину Исламске државе у Палмири”.

Захтев Косова да буде цлан Унеска, уколико доде на дневни ред, Извршни савет тог тела разматрао би у октобру, а Генерална конференција це на предлог Савета одлуцити о том питању у новембру.

Овим поводом, Танасковић је за РТС говорио о томе да ли је Секретаријат те организације добио писмо Хашима Тација са захтевом, каква је процедура и ко је успешнији у дипломатској борби - Београд или Приштина.

„Писмо и даље није стигло куда би подносиоци желели да стигне, а то је Извршни савет Унеска. Мислим да се сада воде дискусија и у УН у Њујорку и у Паризу како се односити према новој ситуацији. Сигуран сам да с обзиром на препреке у правном и процедуралном смислу, генерални директор тешко може да пошаље Извршном савету, тако да це бити великог притиска на генералног директора Унеска да то писмо проследи”, рекао је Танасковић.

Он је додао и да, реалистично гледано, ако буде усвојен захтев Косова као тацка дневног реда и буде разматран, има знатних изгледа да он проде на Извршном савету али уз велику дебату и поделу, као и да постоји могуцност да се пронаде решење које не би било у складу са интересима Приштине.

„Извршни савет је то тело које препоруцује тацку дневног реда за генералну конференцију у новембру и знам да подносиоци савета знају да је Извршни савет мањи проблем од генералне конференције где би било озбиљниг суцељавања”, казао је Танасковић. 

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер