среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дарко Танасковић: Приштинска власт жели да отме српску баштину на КиМ, Бан Ки Мун ће деловати у складу са Резолуцијом 1244
Хроника

Дарко Танасковић: Приштинска власт жели да отме српску баштину на КиМ, Бан Ки Мун ће деловати у складу са Резолуцијом 1244

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 01. август 2015.

Секретаријат Унеска није био спреман да ступи у непосредну службену комуникацију са Приштином *Улога Унмика у подношењу косовске кандидатуре не постоји * Права опасност је намера Приштине да донесе закон којим би свеколико споменичко наслеђе на Косову било власништво државе

Париз, Београд - - Улазак Косова у Унеско нанео би озбиљан ударац бриселским преговорима, који и онако тешко иду. Сам покушај кандидатуре не би морао имати значајнијег ефекта, јер Приштина, заправо, све време на разним странама вуче потезе супротне духу конструктивног преговарања у доброј вери.

Да је судити само на основу систематске опструкције договарања и изневеравања договореног од стране косовских власти, преговори би већ одавно били обесмишљени. Међутим, не зависи све само од Приштине, а с обзиром на укупне околности, продуктивне алтернативе мучним преговорима нема - каже амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић, који у разговору за Данас говори о правним и политичким конотацијама кандидатуре самопроглашене косовске државе за чланство у Унеску.

Приштина очекује пријем у Унеску, позивајући се на број држава чланица које су признале самопроглашену косовску независност, чињеницу да је већ ушла у многе финансијске, спортске и културне међународне организације, као и на правно необавезујуће мишљење Међународног суда правде о декларацији о независности. Да ли су то довољни аргументи насупрот важеће Резолуције 1244 СБ УН?

- Резолуцијом 1244 СБ УН у међународноправном смислу успостављен је статус покрајине Косово, који би морао да буде обавезујући за све државе које прихватају темељне документе ОУН. Србија се тог оквира у потпуности придржава. Насупрот правној реалности коју представља Резолуција 1244, постоји, нажалост, паралелна, али не и мање стварна политичка реалност, материјализована у чињеници да је 111 субјеката међународног права признало Косово као самосталну државу. Наш велики правник Милан Бартош је имао обичај да својим студентима каже да, објективно и емпиријски, "признавање једне државе није правни чин с политичким последицама, него политички чин с правним последицама". И ми се у вези с Косовом, а конкретно и захтевом за пријем у Унеско, суочавамо с покушајем да се ситуација створена политичким кршењем Резолуције 1244, а то значи и међународног права, капитализује и на нивоу система УН, за који би Резолуција СБ морала бити неприкосновена. Ипак, не значи да тако баш увек и у свему мора бити. Ево, генерални секретар УН Бан Ки Мун је поручио да ће деловати у складу са Резолуцијом 1244.

Каква је улога Унмика у подношењу косовске кандидатуре у Унеску?

- Улога Унмика у подношењу косовске кандидатуре не постоји. Она му је била намењена од стране подносилаца захтева, јер Секретаријат Унеска, придржавајући се Резолуције 1244, није био спреман да ступи у непосредну службену комуникацију с ентитетом који нема међународноправни субјективитет, односно са становишта УН није држава. С обзиром на то да Унмик на међународном плану привремене институције у Приштини може представљати само ограничено, уколико и онолико колико је то у функцији извршавања његовог основног мандата, јасно је да би преузимање улоге поштоноше између министра иностраних послова Косова и генералног директора Унеска драстично излазило из оквира надлежности Унмика. Како до таквог прекорачења у овом случају засад није дошло, нема сврхе спекулисати о томе шта би се догодило да јесте.

Изјавили сте да евентуално чланство Косова у Унеску не би ништа аутоматски променило у статусу српске културне баштине, јер је у власништву СПЦ, али да би Србија морала да обезбеди прецизну формулацију да је реч о српској православној културној баштини. Шта то конкретно значи?

-  У вези с овим аспектом ствари понешто би требало разјаснити. Нема никакве сумње у то да би евентуални улазак Косова у Унеско нашу културну баштину довео у измењену и неповољнију позицију, јер би се, у складу са систематизацијом која се примењује у Унеску, сматрало да су средњовековни српски споменици на територији државе Косово, а не Србије, како је још увек случај. У том смислу они би територијално припадали Косову. Конвенција о заштити културних добара Унеска нигде, међутим, не говори о припадању у смисли власничког поседовања. Она помиње само добра која се налазе на територији држава чланица, уз напомену да њене одредбе не могу довести у питање стање реалног права, а то значи и имовинскоправни статус утврђен домаћим правним прописима. Права опасност не прети према томе од Унеска и од Конвенције, већ од одавно евидентне намере Приштине да донесе закон о заштити културне баштине, у коме би стајало да је свеколико споменичко наслеђе на Косову власништво државе Косово, како је то у неколико наврата изјавио и косовски премијер Иса Мустафа. Овај закон, управо због таквих неприхватљивих и правно неутемељених одредби, досад није могао бити усвојен у Скупштини Косова, јер није задовољавао основне европске стандарде. Не треба имати илузија да ће његови састављачи добровољно одступити од намере отимања, правног и културног, српске баштине не Косову и у тој области предстоји истинска борба првенствено правним, али и дипломатско-политичким средствима. И подносиоци захтева за пријем Косова у Унеско свесни су да им је рушилачки, маћехински, игнорантски и отимачки однос према српској културној баштини на КиМ слаба тачка доказивања да заслужују пријем у ову организацију посвећену високим цивилизацијским циљевима, па се у последње време тактички лукаво, али и прозирно, утркују у изјавама којима настоје да увере свет у своје часне намере и уважавање српског карактера културне баштине под заштитом Унеска, укључујући и то да је оно у власништву СПЦ. Не можемо им веровати. У току је, иначе, кампања широког дељења вешто сачињене публикације такозваног Министарства за иностране послова Косова на енглеском језику, под насловом "Косово у Унеску", где се наше споменичко наслеђе "политички коректно" третира као српско и изричито везује за СПЦ.

Колико у дипломатској борби против косовске кандидатуре могу да помогну чињенице да се српска културна баштина на КиМ са Унескове листе дуго налазила на Листи угрожене баштине, да манастири са Унескове листе имају озбиљне имовинске проблеме на КиМ, да је под протекторатом УН уништено више од 150 богомоља, посебно у мартовском погрому 2004, као и број косовских Албанаца који данас учествују у оружаним операцијама Исламске државе?

- Све што сте навели, а и много других аргумената, снажно говоре у прилог оправданости нашег супротстављања пријему Косова у Унеско, чак и кад би оно било држава, што међународноправно по критеријумима УН није. Да ли ће то што смо у праву бити и довољно да остваримо право, да ли ће у овом случају сила права и истине бити јача од права силе и неистине, велико је и неизвесно питање. На сопственој кожи смо се болно осведочили да о томе хоће ли надвладати право или неправо пресудно одлучује оно што је уобичајено називати политиком. Наше је да учинимо све што је могуће, па и више од тога, а и политичке констелације нису непроменљиве, што се у свету данас прилично јасно види.

Важна улога СПЦ

На који начин би СПЦ могла да помогне српској дипломатији, мада и сама штампа монументалне књиге о "хришћанском наслеђу на КиМ", избегавајући ближу одредницу - српска православна баштина?

- Страдалничка СПЦ мора имати важну улогу у склопу општенационалног и државног напора супротстављања свим плановима и акцијама чија је крајња мета коначно одвајање Косова и Метохије од Србије и расрбљивање колевке наше духовности и државности. Верујем да би она обраћањем сестринским православним црквама, као и међународним факторима, могла дати вредан и јединствен допринос ојачавању укупне позиције Србије. Поменимо само да је грчки министар иностраних послова у Приштини недавно најавио да ће Грчка подржати пријем Косова у Интерпол и у Унеско. Шта ли о томе мисли Грчка православна црква? Иначе, држим да је насловљавање капиталне књиге објављене у Америци "Хришћанско наслеђе на КиМ" мудра и далековидна одлука. Ако оно буде одбрањено као хришћанско, преживеће и као српско и православно.

Јелена Тасић

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер